مَتھِح 13
| اَپَرَنْچَ تَسْمِنْ دِنے یِیشُح سَدْمَنو گَتْوا سَرِتْپَتے رودھَسِ سَمُپَوِویشَ۔ | 1 |
И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
| تَتْرَ تَتْسَنِّدھَو بَہُجَناناں نِوَہوپَسْتھِتیح سَ تَرَنِمارُہْیَ سَمُپاوِشَتْ، تینَ مانَوا رودھَسِ سْتھِتَوَنْتَح۔ | 2 |
И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
| تَدانِیں سَ درِشْٹانْتَیسْتانْ اِتّھَں بَہُشَ اُپَدِشْٹَوانْ۔ پَشْیَتَ، کَشْچِتْ کرِشِیوَلو بِیجانِ وَپْتُں بَہِرْجَگامَ، | 3 |
И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
| تَسْیَ وَپَنَکالے کَتِپَیَبِیجیشُ مارْگَپارْشْوے پَتِتیشُ وِہَگاسْتانِ بھَکْشِتَوَنْتَح۔ | 4 |
И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
| اَپَرَں کَتِپَیَبِیجیشُ سْتوکَمرِدْیُکْتَپاشانے پَتِتیشُ مرِدَلْپَتْواتْ تَتْکْشَناتْ تانْیَنْکُرِتانِ، | 5 |
А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
| کِنْتُ رَواوُدِتے دَگْدھانِ تیشاں مُولاپْرَوِشْٹَتْواتْ شُشْکَتاں گَتانِ چَ۔ | 6 |
И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
| اَپَرَں کَتِپَیَبِیجیشُ کَنْٹَکاناں مَدھْیے پَتِتیشُ کَنْٹَکانْییدھِتْوا تانِ جَگْرَسُح۔ | 7 |
А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
| اَپَرَنْچَ کَتِپَیَبِیجانِ اُرْوَّرایاں پَتِتانِ؛ تیشاں مَدھْیے کانِچِتْ شَتَگُنانِ کانِچِتْ شَشْٹِگُنانِ کانِچِتْ تْرِںشَگُںنانِ پھَلانِ پھَلِتَوَنْتِ۔ | 8 |
А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
| شْروتُں یَسْیَ شْرُتِی آساتے سَ شرِنُیاتْ۔ | 9 |
Ко има уши да чује нека чује.
| اَنَنْتَرَں شِشْیَیراگَتْیَ سوپرِچّھیَتَ، بھَوَتا تیبھْیَح کُتو درِشْٹانْتَکَتھا کَتھْیَتے؟ | 10 |
И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
| تَتَح سَ پْرَتْیَوَدَتْ، سْوَرْگَراجْیَسْیَ نِگُوڈھاں کَتھاں ویدِتُں یُشْمَبھْیَں سامَرْتھْیَمَدایِ، کِنْتُ تیبھْیو نادایِ۔ | 11 |
А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
| یَسْمادْ یَسْیانْتِکے وَرْدّھَتے، تَسْماییوَ دایِشْیَتے، تَسْماتْ تَسْیَ باہُلْیَں بھَوِشْیَتِ، کِنْتُ یَسْیانْتِکے نَ وَرْدّھَتے، تَسْیَ یَتْ کِنْچَناسْتے، تَدَپِ تَسْمادْ آدایِشْیَتے۔ | 12 |
Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
| تے پَشْیَنْتوپِ نَ پَشْیَنْتِ، شرِنْوَنْتوپِ نَ شرِنْوَنْتِ، بُدھْیَمانا اَپِ نَ بُدھْیَنْتے چَ، تَسْماتْ تیبھْیو درِشْٹانْتَکَتھا کَتھْیَتے۔ | 13 |
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
| یَتھا کَرْنَیح شْروشْیَتھَ یُویَں وَے کِنْتُ یُویَں نَ بھوتْسْیَتھَ۔ نیتْرَیرْدْرَکْشْیَتھَ یُویَنْچَ پَرِجْناتُں نَ شَکْشْیَتھَ۔ تے مانُشا یَتھا نَیوَ پَرِپَشْیَنْتِ لوچَنَیح۔ کَرْنَے رْیَتھا نَ شرِنْوَنْتِ نَ بُدھْیَنْتے چَ مانَسَیح۔ وْیاوَرْتِّتیشُ چِتّیشُ کالے کُتْراپِ تَیرْجَنَیح۔ مَتَّسْتے مَنُجاح سْوَسْتھا یَتھا نَیوَ بھَوَنْتِ چَ۔ تَتھا تیشاں مَنُشْیاناں کْرِیَنْتے سْتھُولَبُدّھَیَح۔ بَدھِرِیبھُوتَکَرْناشْچَ جاتاشْچَ مُدْرِتا درِشَح۔ | 14 |
И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
| یَدیتانِ وَچَنانِ یِشَیِیَبھَوِشْیَدْوادِنا پْروکْتانِ تیشُ تانِ پھَلَنْتِ۔ | 15 |
Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
| کِنْتُ یُشْماکَں نَیَنانِ دھَنْیانِ، یَسْماتْ تانِ وِیکْشَنْتے؛ دھَنْیاشْچَ یُشْماکَں شَبْدَگْرَہاح، یَسْماتْ تَیراکَرْنْیَتے۔ | 16 |
А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
| مَیا یُویَں تَتھْیَں وَچامِ یُشْمابھِ رْیَدْیَدْ وِیکْشْیَتے، تَدْ بَہَوو بھَوِشْیَدْوادِنو دھارْمِّکاشْچَ مانَوا دِدرِکْشَنْتوپِ دْرَشْٹُں نالَبھَنْتَ، پُنَشْچَ یُویَں یَدْیَتْ شرِنُتھَ، تَتْ تے شُشْرُوشَمانا اَپِ شْروتُں نالَبھَنْتَ۔ | 17 |
Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
| کرِشِیوَلِییَدرِشْٹانْتَسْیارْتھَں شرِنُتَ۔ | 18 |
Ви пак чујте причу о сејачу:
| مارْگَپارْشْوے بِیجانْیُپْتانِ تَسْیارْتھَ ایشَح، یَدا کَشْچِتْ راجْیَسْیَ کَتھاں نِشَمْیَ نَ بُدھْیَتے، تَدا پاپاتْماگَتْیَ تَدِییَمَنَسَ اُپْتاں کَتھاں ہَرَنْ نَیَتِ۔ | 19 |
Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
| اَپَرَں پاشانَسْتھَلے بِیجانْیُپْتانِ تَسْیارْتھَ ایشَح؛ کَشْچِتْ کَتھاں شْرُتْوَیوَ ہَرْشَچِتّینَ گرِہْلاتِ، | 20 |
А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
| کِنْتُ تَسْیَ مَنَسِ مُولاپْرَوِشْٹَتْواتْ سَ کِنْچِتْکالَماتْرَں سْتھِرَسْتِشْٹھَتِ؛ پَشْچاتَ تَتْکَتھاکارَناتْ کوپِ کْلیسْتاڈَنا وا چیتْ جایَتے، تَرْہِ سَ تَتْکْشَنادْ وِگھْنَمیتِ۔ | 21 |
Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
| اَپَرَں کَنْٹَکاناں مَدھْیے بِیجانْیُپْتانِ تَدَرْتھَ ایشَح؛ کینَچِتْ کَتھایاں شْرُتایاں ساںسارِکَچِنْتابھِ رْبھْرانْتِبھِشْچَ سا گْرَسْیَتے، تینَ سا ما وِپھَلا بھَوَتِ۔ (aiōn g165) | 22 |
А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn g165)
| اَپَرَمْ اُرْوَّرایاں بِیجانْیُپْتانِ تَدَرْتھَ ایشَح؛ یے تاں کَتھاں شْرُتْوا وُدھْیَنْتے، تے پھَلِتاح سَنْتَح کیچِتْ شَتَگُنانِ کیچِتَ شَشْٹِگُنانِ کیچِچَّ تْرِںشَدْگُنانِ پھَلانِ جَنَیَنْتِ۔ | 23 |
А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
| اَنَنْتَرَں سوپَرامیکاں درِشْٹانْتَکَتھامُپَسْتھاپْیَ تیبھْیَح کَتھَیاماسَ؛ سْوَرْگِییَراجْیَں تادرِشینَ کینَچِدْ گرِہَسْتھینوپَمِییَتے، یینَ سْوِییَکْشیتْرے پْرَشَسْتَبِیجانْیَوپْیَنْتَ۔ | 24 |
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
| کِنْتُ کْشَنَدایاں سَکَلَلوکیشُ سُپْتیشُ تَسْیَ رِپُراگَتْیَ تیشاں گودھُومَبِیجاناں مَدھْیے وَنْیَیَوَمَبِیجانْیُپْتْوا وَوْراجَ۔ | 25 |
А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
| تَتو یَدا بِیجیبھْیونْکَرا جایَماناح کَنِشانِ گھرِتَوَنْتَح؛ تَدا وَنْیَیَوَسانْیَپِ درِشْیَمانانْیَبھَوَنْ۔ | 26 |
А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
| تَتو گرِہَسْتھَسْیَ داسییا آگَمْیَ تَسْمَے کَتھَیانْچَکْرُح، ہے مَہیچّھَ، بھَوَتا کِں کْشیتْرے بھَدْرَبِیجانِ نَوپْیَنْتَ؟ تَتھاتْوے وَنْیَیَوَسانِ کرِتَ آیَنْ؟ | 27 |
Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
| تَدانِیں تینَ تے پْرَتِگَدِتاح، کینَچِتْ رِپُنا کَرْمَّدَمَکارِ۔ داسییاح کَتھَیاماسُح، وَیَں گَتْوا تانْیُتْپایَّ کْشِپامو بھَوَتَح کِیدرِشِیچّھا جایَتے؟ | 28 |
А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
| تیناوادِ، نَہِ، شَنْکےہَں وَنْیَیَوَسوتْپاٹَنَکالے یُشْمابھِسْتَیح ساکَں گودھُوما اَپْیُتْپاٹِشْیَنْتے۔ | 29 |
А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
| اَتَح شْسْیَکَرْتَّنَکالَں یاوَدْ اُبھَیانْیَپِ سَہَ وَرْدّھَنْتاں، پَشْچاتْ کَرْتَّنَکالے کَرْتَّکانْ وَکْشْیامِ، یُویَمادَو وَنْیَیَوَسانِ سَںگرِہْیَ داہَیِتُں وِیٹِکا بَدْوّا سْتھاپَیَتَ؛ کِنْتُ سَرْوّے گودھُوما یُشْمابھِ رْبھانْڈاگارَں نِیتْوا سْتھاپْیَنْتامْ۔ | 30 |
Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
| اَنَنْتَرَں سوپَرامیکاں درِشْٹانْتَکَتھامُتّھاپْیَ تیبھْیَح کَتھِتَوانْ کَشْچِنْمَنُجَح سَرْشَپَبِیجَمیکَں نِیتْوا سْوَکْشیتْرَ اُواپَ۔ | 31 |
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
| سَرْشَپَبِیجَں سَرْوَّسْمادْ بِیجاتْ کْشُدْرَمَپِ سَدَنْکُرِتَں سَرْوَّسْماتْ شاکاتْ برِہَدْ بھَوَتِ؛ سَ تادرِشَسْتَرُ رْبھَوَتِ، یَسْیَ شاکھاسُ نَبھَسَح کھَگا آگَتْیَ نِوَسَنْتِ؛ سْوَرْگِییَراجْیَں تادرِشَسْیَ سَرْشَپَیکَسْیَ سَمَمْ۔ | 32 |
Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
| پُنَرَپِ سَ اُپَماکَتھامیکاں تیبھْیَح کَتھَیانْچَکارَ؛ کاچَنَ یوشِتْ یَتْ کِنْوَمادایَ دْرونَتْرَیَمِتَگودھُومَچُورْناناں مَدھْیے سَرْوّیشاں مِشْرِیبھَوَنَپَرْیَّنْتَں سَماچّھادْیَ نِدھَتَّوَتِی، تَتْکِنْوَمِوَ سْوَرْگَراجْیَں۔ | 33 |
Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
| اِتّھَں یِیشُ رْمَنُجَنِوَہاناں سَنِّدھاوُپَماکَتھابھِریتانْیاکھْیانانِ کَتھِتَوانْ اُپَماں وِنا تیبھْیَح کِمَپِ کَتھاں ناکَتھَیَتْ۔ | 34 |
Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
| ایتینَ درِشْٹانْتِییینَ واکْیینَ وْیادایَ وَدَنَں نِجَں۔ اَہَں پْرَکاشَیِشْیامِ گُپْتَواکْیَں پُرابھَوَں۔ یَدیتَدْوَچَنَں بھَوِشْیَدْوادِنا پْروکْتَماسِیتْ، تَتْ سِدّھَمَبھَوَتْ۔ | 35 |
Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
| سَرْوّانْ مَنُجانْ وِسرِجْیَ یِیشَو گرِہَں پْرَوِشْٹے تَچّھِشْیا آگَتْیَ یِیشَوے کَتھِتَوَنْتَح، کْشیتْرَسْیَ وَنْیَیَوَسِییَدرِشْٹانْتَکَتھامْ بھَوانَ اَسْمانْ سْپَشْٹِیکرِتْیَ وَدَتُ۔ | 36 |
Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
| تَتَح سَ پْرَتْیُواچَ، یینَ بھَدْرَبِیجانْیُپْیَنْتے سَ مَنُجَپُتْرَح، | 37 |
А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
| کْشیتْرَں جَگَتْ، بھَدْرَبِیجانِی راجْیَسْیَ سَنْتاناح، | 38 |
А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
| وَنْیَیَوَسانِ پاپاتْمَنَح سَنْتاناح۔ یینَ رِپُنا تانْیُپْتانِ سَ شَیَتانَح، کَرْتَّنَسَمَیَشْچَ جَگَتَح شیشَح، کَرْتَّکاح سْوَرْگِییَدُوتاح۔ (aiōn g165) | 39 |
А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn g165)
| یَتھا وَنْیَیَوَسانِ سَںگرِہْیَ داہْیَنْتے، تَتھا جَگَتَح شیشے بھَوِشْیَتِ؛ (aiōn g165) | 40 |
Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. (aiōn g165)
| اَرْتھاتْ مَنُجَسُتَح سْواںیَدُوتانْ پْریشَیِشْیَتِ، تینَ تے چَ تَسْیَ راجْیاتْ سَرْوّانْ وِگھْنَکارِنودھارْمِّکَلوکاںشْچَ سَںگرِہْیَ | 41 |
Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
| یَتْرَ رودَنَں دَنْتَگھَرْشَنَنْچَ بھَوَتِ، تَتْراگْنِکُنْڈے نِکْشیپْسْیَنْتِ۔ | 42 |
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
| تَدانِیں دھارْمِّکَلوکاح سْویشاں پِتُو راجْیے بھاسْکَرَاِوَ تیجَسْوِنو بھَوِشْیَنْتِ۔ شْروتُں یَسْیَ شْرُتِی آساتے، مَ شرِنُیاتْ۔ | 43 |
Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
| اَپَرَنْچَ کْشیتْرَمَدھْیے نِدھِں پَشْیَنْ یو گوپَیَتِ، تَتَح پَرَں سانَنْدو گَتْوا سْوِییَسَرْوَّسْوَں وِکْرِییَ تَّکْشیتْرَں کْرِیناتِ، سَ اِوَ سْوَرْگَراجْیَں۔ | 44 |
Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
| اَنْیَنْچَ یو وَنِکْ اُتَّماں مُکْتاں گَویشَیَنْ | 45 |
Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
| مَہارْگھاں مُکْتاں وِلوکْیَ نِجَسَرْوَّسْوَں وِکْرِییَ تاں کْرِیناتِ، سَ اِوَ سْوَرْگَراجْیَں۔ | 46 |
Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
| پُنَشْچَ سَمُدْرو نِکْشِپْتَح سَرْوَّپْرَکارَمِینَسَںگْراہْیانایَاِوَ سْوَرْگَراجْیَں۔ | 47 |
Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
| تَسْمِنْ آنایے پُورْنے جَنا یَتھا رودھَسْیُتّولْیَ سَمُپَوِشْیَ پْرَشَسْتَمِینانْ سَںگْرَہْیَ بھاجَنیشُ نِدَدھَتے، کُتْسِتانْ نِکْشِپَنْتِ؛ | 48 |
Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
| تَتھَیوَ جَگَتَح شیشے بھَوِشْیَتِ، پھَلَتَح سْوَرْگِییَدُوتا آگَتْیَ پُنْیَوَجَّناناں مَدھْیاتْ پاپِنَح پرِتھَکْ کرِتْوا وَہْنِکُنْڈے نِکْشیپْسْیَنْتِ، (aiōn g165) | 49 |
Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. (aiōn g165)
| تَتْرَ رودَنَں دَنْتَے رْدَنْتَگھَرْشَنَنْچَ بھَوِشْیَتَح۔ | 50 |
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
| یِیشُنا تے پرِشْٹا یُشْمابھِح کِمیتانْیاکھْیانانْیَبُدھْیَنْتَ؟ تَدا تے پْرَتْیَوَدَنْ، سَتْیَں پْرَبھو۔ | 51 |
Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
| تَدانِیں سَ کَتھِتَوانْ، نِجَبھانْڈاگاراتْ نَوِینَپُراتَنانِ وَسْتُونِ نِرْگَمَیَتِ یو گرِہَسْتھَح سَ اِوَ سْوَرْگَراجْیَمَدھِ شِکْشِتاح سْوَرْوَ اُپَدیشْٹارَح۔ | 52 |
А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
| اَنَنْتَرَں یِیشُریتاح سَرْوّا درِشْٹانْتَکَتھاح سَماپْیَ تَسْماتْ سْتھاناتْ پْرَتَسْتھے۔ اَپَرَں سْوَدیشَماگَتْیَ جَنانْ بھَجَنَبھَوَنَ اُپَدِشْٹَوانْ؛ | 53 |
И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
| تے وِسْمَیَں گَتْوا کَتھِتَوَنْتَ ایتَسْیَیتادرِشَں جْنانَمْ آشْچَرْیَّں کَرْمَّ چَ کَسْمادْ اَجایَتَ؟ | 54 |
И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
| کِمَیَں سُوتْرَدھارَسْیَ پُتْرو نَہِ؟ ایتَسْیَ ماتُ رْنامَ چَ کِں مَرِیَمْ نَہِ؟ یاکُبْ-یُوشَپھْ-شِمونْ-یِہُوداشْچَ کِمیتَسْیَ بھْراتَرو نَہِ؟ | 55 |
Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
| ایتَسْیَ بھَگِنْیَشْچَ کِمَسْماکَں مَدھْیے نَ سَنْتِ؟ تَرْہِ کَسْمادَیَمیتانِ لَبْدھَوانْ؟ اِتّھَں سَ تیشاں وِگھْنَرُوپو بَبھُووَ؛ | 56 |
И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
| تَتو یِیشُنا نِگَدِتَں سْوَدیشِییَجَناناں مَدھْیَں وِنا بھَوِشْیَدْوادِی کُتْراپْیَنْیَتْرَ ناسَمّانْیو بھَوَتِی۔ | 57 |
И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
| تیشامَوِشْواسَہیتوح سَ تَتْرَ سْتھانے بَہْواشْچَرْیَّکَرْمّانِ نَ کرِتَوانْ۔ | 58 |
И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
