< مَتھِح 13 >
اَپَرَنْچَ تَسْمِنْ دِنے یِیشُح سَدْمَنو گَتْوا سَرِتْپَتے رودھَسِ سَمُپَوِویشَ۔ | 1 |
И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
تَتْرَ تَتْسَنِّدھَو بَہُجَناناں نِوَہوپَسْتھِتیح سَ تَرَنِمارُہْیَ سَمُپاوِشَتْ، تینَ مانَوا رودھَسِ سْتھِتَوَنْتَح۔ | 2 |
И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
تَدانِیں سَ درِشْٹانْتَیسْتانْ اِتّھَں بَہُشَ اُپَدِشْٹَوانْ۔ پَشْیَتَ، کَشْچِتْ کرِشِیوَلو بِیجانِ وَپْتُں بَہِرْجَگامَ، | 3 |
И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
تَسْیَ وَپَنَکالے کَتِپَیَبِیجیشُ مارْگَپارْشْوے پَتِتیشُ وِہَگاسْتانِ بھَکْشِتَوَنْتَح۔ | 4 |
И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
اَپَرَں کَتِپَیَبِیجیشُ سْتوکَمرِدْیُکْتَپاشانے پَتِتیشُ مرِدَلْپَتْواتْ تَتْکْشَناتْ تانْیَنْکُرِتانِ، | 5 |
А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
کِنْتُ رَواوُدِتے دَگْدھانِ تیشاں مُولاپْرَوِشْٹَتْواتْ شُشْکَتاں گَتانِ چَ۔ | 6 |
И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
اَپَرَں کَتِپَیَبِیجیشُ کَنْٹَکاناں مَدھْیے پَتِتیشُ کَنْٹَکانْییدھِتْوا تانِ جَگْرَسُح۔ | 7 |
А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
اَپَرَنْچَ کَتِپَیَبِیجانِ اُرْوَّرایاں پَتِتانِ؛ تیشاں مَدھْیے کانِچِتْ شَتَگُنانِ کانِچِتْ شَشْٹِگُنانِ کانِچِتْ تْرِںشَگُںنانِ پھَلانِ پھَلِتَوَنْتِ۔ | 8 |
А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
شْروتُں یَسْیَ شْرُتِی آساتے سَ شرِنُیاتْ۔ | 9 |
Ко има уши да чује нека чује.
اَنَنْتَرَں شِشْیَیراگَتْیَ سوپرِچّھیَتَ، بھَوَتا تیبھْیَح کُتو درِشْٹانْتَکَتھا کَتھْیَتے؟ | 10 |
И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
تَتَح سَ پْرَتْیَوَدَتْ، سْوَرْگَراجْیَسْیَ نِگُوڈھاں کَتھاں ویدِتُں یُشْمَبھْیَں سامَرْتھْیَمَدایِ، کِنْتُ تیبھْیو نادایِ۔ | 11 |
А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
یَسْمادْ یَسْیانْتِکے وَرْدّھَتے، تَسْماییوَ دایِشْیَتے، تَسْماتْ تَسْیَ باہُلْیَں بھَوِشْیَتِ، کِنْتُ یَسْیانْتِکے نَ وَرْدّھَتے، تَسْیَ یَتْ کِنْچَناسْتے، تَدَپِ تَسْمادْ آدایِشْیَتے۔ | 12 |
Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
تے پَشْیَنْتوپِ نَ پَشْیَنْتِ، شرِنْوَنْتوپِ نَ شرِنْوَنْتِ، بُدھْیَمانا اَپِ نَ بُدھْیَنْتے چَ، تَسْماتْ تیبھْیو درِشْٹانْتَکَتھا کَتھْیَتے۔ | 13 |
Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
یَتھا کَرْنَیح شْروشْیَتھَ یُویَں وَے کِنْتُ یُویَں نَ بھوتْسْیَتھَ۔ نیتْرَیرْدْرَکْشْیَتھَ یُویَنْچَ پَرِجْناتُں نَ شَکْشْیَتھَ۔ تے مانُشا یَتھا نَیوَ پَرِپَشْیَنْتِ لوچَنَیح۔ کَرْنَے رْیَتھا نَ شرِنْوَنْتِ نَ بُدھْیَنْتے چَ مانَسَیح۔ وْیاوَرْتِّتیشُ چِتّیشُ کالے کُتْراپِ تَیرْجَنَیح۔ مَتَّسْتے مَنُجاح سْوَسْتھا یَتھا نَیوَ بھَوَنْتِ چَ۔ تَتھا تیشاں مَنُشْیاناں کْرِیَنْتے سْتھُولَبُدّھَیَح۔ بَدھِرِیبھُوتَکَرْناشْچَ جاتاشْچَ مُدْرِتا درِشَح۔ | 14 |
И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
یَدیتانِ وَچَنانِ یِشَیِیَبھَوِشْیَدْوادِنا پْروکْتانِ تیشُ تانِ پھَلَنْتِ۔ | 15 |
Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
کِنْتُ یُشْماکَں نَیَنانِ دھَنْیانِ، یَسْماتْ تانِ وِیکْشَنْتے؛ دھَنْیاشْچَ یُشْماکَں شَبْدَگْرَہاح، یَسْماتْ تَیراکَرْنْیَتے۔ | 16 |
А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
مَیا یُویَں تَتھْیَں وَچامِ یُشْمابھِ رْیَدْیَدْ وِیکْشْیَتے، تَدْ بَہَوو بھَوِشْیَدْوادِنو دھارْمِّکاشْچَ مانَوا دِدرِکْشَنْتوپِ دْرَشْٹُں نالَبھَنْتَ، پُنَشْچَ یُویَں یَدْیَتْ شرِنُتھَ، تَتْ تے شُشْرُوشَمانا اَپِ شْروتُں نالَبھَنْتَ۔ | 17 |
Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
کرِشِیوَلِییَدرِشْٹانْتَسْیارْتھَں شرِنُتَ۔ | 18 |
Ви пак чујте причу о сејачу:
مارْگَپارْشْوے بِیجانْیُپْتانِ تَسْیارْتھَ ایشَح، یَدا کَشْچِتْ راجْیَسْیَ کَتھاں نِشَمْیَ نَ بُدھْیَتے، تَدا پاپاتْماگَتْیَ تَدِییَمَنَسَ اُپْتاں کَتھاں ہَرَنْ نَیَتِ۔ | 19 |
Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
اَپَرَں پاشانَسْتھَلے بِیجانْیُپْتانِ تَسْیارْتھَ ایشَح؛ کَشْچِتْ کَتھاں شْرُتْوَیوَ ہَرْشَچِتّینَ گرِہْلاتِ، | 20 |
А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
کِنْتُ تَسْیَ مَنَسِ مُولاپْرَوِشْٹَتْواتْ سَ کِنْچِتْکالَماتْرَں سْتھِرَسْتِشْٹھَتِ؛ پَشْچاتَ تَتْکَتھاکارَناتْ کوپِ کْلیسْتاڈَنا وا چیتْ جایَتے، تَرْہِ سَ تَتْکْشَنادْ وِگھْنَمیتِ۔ | 21 |
Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
اَپَرَں کَنْٹَکاناں مَدھْیے بِیجانْیُپْتانِ تَدَرْتھَ ایشَح؛ کینَچِتْ کَتھایاں شْرُتایاں ساںسارِکَچِنْتابھِ رْبھْرانْتِبھِشْچَ سا گْرَسْیَتے، تینَ سا ما وِپھَلا بھَوَتِ۔ (aiōn ) | 22 |
А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. (aiōn )
اَپَرَمْ اُرْوَّرایاں بِیجانْیُپْتانِ تَدَرْتھَ ایشَح؛ یے تاں کَتھاں شْرُتْوا وُدھْیَنْتے، تے پھَلِتاح سَنْتَح کیچِتْ شَتَگُنانِ کیچِتَ شَشْٹِگُنانِ کیچِچَّ تْرِںشَدْگُنانِ پھَلانِ جَنَیَنْتِ۔ | 23 |
А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
اَنَنْتَرَں سوپَرامیکاں درِشْٹانْتَکَتھامُپَسْتھاپْیَ تیبھْیَح کَتھَیاماسَ؛ سْوَرْگِییَراجْیَں تادرِشینَ کینَچِدْ گرِہَسْتھینوپَمِییَتے، یینَ سْوِییَکْشیتْرے پْرَشَسْتَبِیجانْیَوپْیَنْتَ۔ | 24 |
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
کِنْتُ کْشَنَدایاں سَکَلَلوکیشُ سُپْتیشُ تَسْیَ رِپُراگَتْیَ تیشاں گودھُومَبِیجاناں مَدھْیے وَنْیَیَوَمَبِیجانْیُپْتْوا وَوْراجَ۔ | 25 |
А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
تَتو یَدا بِیجیبھْیونْکَرا جایَماناح کَنِشانِ گھرِتَوَنْتَح؛ تَدا وَنْیَیَوَسانْیَپِ درِشْیَمانانْیَبھَوَنْ۔ | 26 |
А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
تَتو گرِہَسْتھَسْیَ داسییا آگَمْیَ تَسْمَے کَتھَیانْچَکْرُح، ہے مَہیچّھَ، بھَوَتا کِں کْشیتْرے بھَدْرَبِیجانِ نَوپْیَنْتَ؟ تَتھاتْوے وَنْیَیَوَسانِ کرِتَ آیَنْ؟ | 27 |
Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
تَدانِیں تینَ تے پْرَتِگَدِتاح، کینَچِتْ رِپُنا کَرْمَّدَمَکارِ۔ داسییاح کَتھَیاماسُح، وَیَں گَتْوا تانْیُتْپایَّ کْشِپامو بھَوَتَح کِیدرِشِیچّھا جایَتے؟ | 28 |
А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
تیناوادِ، نَہِ، شَنْکےہَں وَنْیَیَوَسوتْپاٹَنَکالے یُشْمابھِسْتَیح ساکَں گودھُوما اَپْیُتْپاٹِشْیَنْتے۔ | 29 |
А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
اَتَح شْسْیَکَرْتَّنَکالَں یاوَدْ اُبھَیانْیَپِ سَہَ وَرْدّھَنْتاں، پَشْچاتْ کَرْتَّنَکالے کَرْتَّکانْ وَکْشْیامِ، یُویَمادَو وَنْیَیَوَسانِ سَںگرِہْیَ داہَیِتُں وِیٹِکا بَدْوّا سْتھاپَیَتَ؛ کِنْتُ سَرْوّے گودھُوما یُشْمابھِ رْبھانْڈاگارَں نِیتْوا سْتھاپْیَنْتامْ۔ | 30 |
Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
اَنَنْتَرَں سوپَرامیکاں درِشْٹانْتَکَتھامُتّھاپْیَ تیبھْیَح کَتھِتَوانْ کَشْچِنْمَنُجَح سَرْشَپَبِیجَمیکَں نِیتْوا سْوَکْشیتْرَ اُواپَ۔ | 31 |
Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
سَرْشَپَبِیجَں سَرْوَّسْمادْ بِیجاتْ کْشُدْرَمَپِ سَدَنْکُرِتَں سَرْوَّسْماتْ شاکاتْ برِہَدْ بھَوَتِ؛ سَ تادرِشَسْتَرُ رْبھَوَتِ، یَسْیَ شاکھاسُ نَبھَسَح کھَگا آگَتْیَ نِوَسَنْتِ؛ سْوَرْگِییَراجْیَں تادرِشَسْیَ سَرْشَپَیکَسْیَ سَمَمْ۔ | 32 |
Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
پُنَرَپِ سَ اُپَماکَتھامیکاں تیبھْیَح کَتھَیانْچَکارَ؛ کاچَنَ یوشِتْ یَتْ کِنْوَمادایَ دْرونَتْرَیَمِتَگودھُومَچُورْناناں مَدھْیے سَرْوّیشاں مِشْرِیبھَوَنَپَرْیَّنْتَں سَماچّھادْیَ نِدھَتَّوَتِی، تَتْکِنْوَمِوَ سْوَرْگَراجْیَں۔ | 33 |
Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
اِتّھَں یِیشُ رْمَنُجَنِوَہاناں سَنِّدھاوُپَماکَتھابھِریتانْیاکھْیانانِ کَتھِتَوانْ اُپَماں وِنا تیبھْیَح کِمَپِ کَتھاں ناکَتھَیَتْ۔ | 34 |
Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
ایتینَ درِشْٹانْتِییینَ واکْیینَ وْیادایَ وَدَنَں نِجَں۔ اَہَں پْرَکاشَیِشْیامِ گُپْتَواکْیَں پُرابھَوَں۔ یَدیتَدْوَچَنَں بھَوِشْیَدْوادِنا پْروکْتَماسِیتْ، تَتْ سِدّھَمَبھَوَتْ۔ | 35 |
Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
سَرْوّانْ مَنُجانْ وِسرِجْیَ یِیشَو گرِہَں پْرَوِشْٹے تَچّھِشْیا آگَتْیَ یِیشَوے کَتھِتَوَنْتَح، کْشیتْرَسْیَ وَنْیَیَوَسِییَدرِشْٹانْتَکَتھامْ بھَوانَ اَسْمانْ سْپَشْٹِیکرِتْیَ وَدَتُ۔ | 36 |
Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
تَتَح سَ پْرَتْیُواچَ، یینَ بھَدْرَبِیجانْیُپْیَنْتے سَ مَنُجَپُتْرَح، | 37 |
А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
کْشیتْرَں جَگَتْ، بھَدْرَبِیجانِی راجْیَسْیَ سَنْتاناح، | 38 |
А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
وَنْیَیَوَسانِ پاپاتْمَنَح سَنْتاناح۔ یینَ رِپُنا تانْیُپْتانِ سَ شَیَتانَح، کَرْتَّنَسَمَیَشْچَ جَگَتَح شیشَح، کَرْتَّکاح سْوَرْگِییَدُوتاح۔ (aiōn ) | 39 |
А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели. (aiōn )
یَتھا وَنْیَیَوَسانِ سَںگرِہْیَ داہْیَنْتے، تَتھا جَگَتَح شیشے بھَوِشْیَتِ؛ (aiōn ) | 40 |
Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века. (aiōn )
اَرْتھاتْ مَنُجَسُتَح سْواںیَدُوتانْ پْریشَیِشْیَتِ، تینَ تے چَ تَسْیَ راجْیاتْ سَرْوّانْ وِگھْنَکارِنودھارْمِّکَلوکاںشْچَ سَںگرِہْیَ | 41 |
Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
یَتْرَ رودَنَں دَنْتَگھَرْشَنَنْچَ بھَوَتِ، تَتْراگْنِکُنْڈے نِکْشیپْسْیَنْتِ۔ | 42 |
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
تَدانِیں دھارْمِّکَلوکاح سْویشاں پِتُو راجْیے بھاسْکَرَاِوَ تیجَسْوِنو بھَوِشْیَنْتِ۔ شْروتُں یَسْیَ شْرُتِی آساتے، مَ شرِنُیاتْ۔ | 43 |
Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
اَپَرَنْچَ کْشیتْرَمَدھْیے نِدھِں پَشْیَنْ یو گوپَیَتِ، تَتَح پَرَں سانَنْدو گَتْوا سْوِییَسَرْوَّسْوَں وِکْرِییَ تَّکْشیتْرَں کْرِیناتِ، سَ اِوَ سْوَرْگَراجْیَں۔ | 44 |
Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
اَنْیَنْچَ یو وَنِکْ اُتَّماں مُکْتاں گَویشَیَنْ | 45 |
Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
مَہارْگھاں مُکْتاں وِلوکْیَ نِجَسَرْوَّسْوَں وِکْرِییَ تاں کْرِیناتِ، سَ اِوَ سْوَرْگَراجْیَں۔ | 46 |
Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
پُنَشْچَ سَمُدْرو نِکْشِپْتَح سَرْوَّپْرَکارَمِینَسَںگْراہْیانایَاِوَ سْوَرْگَراجْیَں۔ | 47 |
Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
تَسْمِنْ آنایے پُورْنے جَنا یَتھا رودھَسْیُتّولْیَ سَمُپَوِشْیَ پْرَشَسْتَمِینانْ سَںگْرَہْیَ بھاجَنیشُ نِدَدھَتے، کُتْسِتانْ نِکْشِپَنْتِ؛ | 48 |
Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
تَتھَیوَ جَگَتَح شیشے بھَوِشْیَتِ، پھَلَتَح سْوَرْگِییَدُوتا آگَتْیَ پُنْیَوَجَّناناں مَدھْیاتْ پاپِنَح پرِتھَکْ کرِتْوا وَہْنِکُنْڈے نِکْشیپْسْیَنْتِ، (aiōn ) | 49 |
Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних. (aiōn )
تَتْرَ رودَنَں دَنْتَے رْدَنْتَگھَرْشَنَنْچَ بھَوِشْیَتَح۔ | 50 |
И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
یِیشُنا تے پرِشْٹا یُشْمابھِح کِمیتانْیاکھْیانانْیَبُدھْیَنْتَ؟ تَدا تے پْرَتْیَوَدَنْ، سَتْیَں پْرَبھو۔ | 51 |
Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
تَدانِیں سَ کَتھِتَوانْ، نِجَبھانْڈاگاراتْ نَوِینَپُراتَنانِ وَسْتُونِ نِرْگَمَیَتِ یو گرِہَسْتھَح سَ اِوَ سْوَرْگَراجْیَمَدھِ شِکْشِتاح سْوَرْوَ اُپَدیشْٹارَح۔ | 52 |
А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
اَنَنْتَرَں یِیشُریتاح سَرْوّا درِشْٹانْتَکَتھاح سَماپْیَ تَسْماتْ سْتھاناتْ پْرَتَسْتھے۔ اَپَرَں سْوَدیشَماگَتْیَ جَنانْ بھَجَنَبھَوَنَ اُپَدِشْٹَوانْ؛ | 53 |
И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
تے وِسْمَیَں گَتْوا کَتھِتَوَنْتَ ایتَسْیَیتادرِشَں جْنانَمْ آشْچَرْیَّں کَرْمَّ چَ کَسْمادْ اَجایَتَ؟ | 54 |
И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
کِمَیَں سُوتْرَدھارَسْیَ پُتْرو نَہِ؟ ایتَسْیَ ماتُ رْنامَ چَ کِں مَرِیَمْ نَہِ؟ یاکُبْ-یُوشَپھْ-شِمونْ-یِہُوداشْچَ کِمیتَسْیَ بھْراتَرو نَہِ؟ | 55 |
Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
ایتَسْیَ بھَگِنْیَشْچَ کِمَسْماکَں مَدھْیے نَ سَنْتِ؟ تَرْہِ کَسْمادَیَمیتانِ لَبْدھَوانْ؟ اِتّھَں سَ تیشاں وِگھْنَرُوپو بَبھُووَ؛ | 56 |
И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
تَتو یِیشُنا نِگَدِتَں سْوَدیشِییَجَناناں مَدھْیَں وِنا بھَوِشْیَدْوادِی کُتْراپْیَنْیَتْرَ ناسَمّانْیو بھَوَتِی۔ | 57 |
И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
تیشامَوِشْواسَہیتوح سَ تَتْرَ سْتھانے بَہْواشْچَرْیَّکَرْمّانِ نَ کرِتَوانْ۔ | 58 |
И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.