< ଲୂକଃ 11 >
1 ଅନନ୍ତରଂ ସ କସ୍ମିଂଶ୍ଚିତ୍ ସ୍ଥାନେ ପ୍ରାର୍ଥଯତ ତତ୍ସମାପ୍ତୌ ସତ୍ୟାଂ ତସ୍ୟୈକଃ ଶିଷ୍ୟସ୍ତଂ ଜଗାଦ ହେ ପ୍ରଭୋ ଯୋହନ୍ ଯଥା ସ୍ୱଶିଷ୍ୟାନ୍ ପ୍ରାର୍ଥଯିତୁମ୍ ଉପଦିଷ୍ଟୱାନ୍ ତଥା ଭୱାନପ୍ୟସ୍ମାନ୍ ଉପଦିଶତୁ|
Un jour, Jésus était en prière en un lieu. Lorsqu'il eut fini de prier, un de ses disciples lui dit: «Seigneur, enseigne-nous à prier, comme Jean l'a enseigné à ses disciples.»
2 ତସ୍ମାତ୍ ସ କଥଯାମାସ, ପ୍ରାର୍ଥନକାଲେ ଯୂଯମ୍ ଇତ୍ଥଂ କଥଯଧ୍ୱଂ, ହେ ଅସ୍ମାକଂ ସ୍ୱର୍ଗସ୍ଥପିତସ୍ତୱ ନାମ ପୂଜ୍ୟଂ ଭୱତୁ; ତୱ ରାଜତ୍ୱଂ ଭୱତୁ; ସ୍ୱର୍ଗେ ଯଥା ତଥା ପୃଥିୱ୍ୟାମପି ତୱେଚ୍ଛଯା ସର୍ୱ୍ୱଂ ଭୱତୁ|
Il leur dit: «Quand vous priez, dites: «Père, que ton nom soit sanctifié; que ton règne vienne.
3 ପ୍ରତ୍ୟହମ୍ ଅସ୍ମାକଂ ପ୍ରଯୋଜନୀଯଂ ଭୋଜ୍ୟଂ ଦେହି|
Donne-nous chaque jour notre pain quotidien.
4 ଯଥା ୱଯଂ ସର୍ୱ୍ୱାନ୍ ଅପରାଧିନଃ କ୍ଷମାମହେ ତଥା ତ୍ୱମପି ପାପାନ୍ୟସ୍ମାକଂ କ୍ଷମସ୍ୱ| ଅସ୍ମାନ୍ ପରୀକ୍ଷାଂ ମାନଯ କିନ୍ତୁ ପାପାତ୍ମନୋ ରକ୍ଷ|
Remets-nous nos péchés, car nous remettons aussi leurs dettes à tous ceux qui nous doivent; et ne nous induis point en tentation.»
5 ପଶ୍ଚାତ୍ ସୋପରମପି କଥିତୱାନ୍ ଯଦି ଯୁଷ୍ମାକଂ କସ୍ୟଚିଦ୍ ବନ୍ଧୁସ୍ତିଷ୍ଠତି ନିଶୀଥେ ଚ ତସ୍ୟ ସମୀପଂ ସ ଗତ୍ୱା ୱଦତି,
Et il ajouta: «Si quelqu'un de vous avait un ami, et qu'il l’allât trouver au milieu de la nuit pour lui dire: «Mon ami, prête-moi trois pains,
6 ହେ ବନ୍ଧୋ ପଥିକ ଏକୋ ବନ୍ଧୁ ର୍ମମ ନିୱେଶନମ୍ ଆଯାତଃ କିନ୍ତୁ ତସ୍ୟାତିଥ୍ୟଂ କର୍ତ୍ତୁଂ ମମାନ୍ତିକେ କିମପି ନାସ୍ତି, ଅତଏୱ ପୂପତ୍ରଯଂ ମହ୍ୟମ୍ ଋଣଂ ଦେହି;
car un de mes amis qui voyage est arrivé chez moi, et je n'ai rien à lui offrir; »
7 ତଦା ସ ଯଦି ଗୃହମଧ୍ୟାତ୍ ପ୍ରତିୱଦତି ମାଂ ମା କ୍ଲିଶାନ, ଇଦାନୀଂ ଦ୍ୱାରଂ ରୁଦ୍ଧଂ ଶଯନେ ମଯା ସହ ବାଲକାଶ୍ଚ ତିଷ୍ଠନ୍ତି ତୁଭ୍ୟଂ ଦାତୁମ୍ ଉତ୍ଥାତୁଂ ନ ଶକ୍ନୋମି,
et que cet ami lui répondît de l'intérieur: «Ne m'importune pas; ma porte est déjà fermée, et mes petits enfants sont au lit avec moi; je ne puis me lever pour te donner ces pains; »
8 ତର୍ହି ଯୁଷ୍ମାନହଂ ୱଦାମି, ସ ଯଦି ମିତ୍ରତଯା ତସ୍ମୈ କିମପି ଦାତୁଂ ନୋତ୍ତିଷ୍ଠତି ତଥାପି ୱାରଂ ୱାରଂ ପ୍ରାର୍ଥନାତ ଉତ୍ଥାପିତଃ ସନ୍ ଯସ୍ମିନ୍ ତସ୍ୟ ପ୍ରଯୋଜନଂ ତଦେୱ ଦାସ୍ୟତି|
eh bien! je vous dis qu'alors même qu'il ne se lèverait pas pour les lui donner, parce qu'il est son ami, il se lèvera à cause de son importunité, et lui en donnera autant qu'il en désire.
9 ଅତଃ କାରଣାତ୍ କଥଯାମି, ଯାଚଧ୍ୱଂ ତତୋ ଯୁଷ୍ମଭ୍ୟଂ ଦାସ୍ୟତେ, ମୃଗଯଧ୍ୱଂ ତତ ଉଦ୍ଦେଶଂ ପ୍ରାପ୍ସ୍ୟଥ, ଦ୍ୱାରମ୍ ଆହତ ତତୋ ଯୁଷ୍ମଭ୍ୟଂ ଦ୍ୱାରଂ ମୋକ୍ଷ୍ୟତେ|
Je vous dis aussi: Demandez, et l'on vous donnera; cherchez, et vous trouverez; heurtez, et l'on vous ouvrira;
10 ଯୋ ଯାଚତେ ସ ପ୍ରାପ୍ନୋତି, ଯୋ ମୃଗଯତେ ସ ଏୱୋଦ୍ଦେଶଂ ପ୍ରାପ୍ନୋତି, ଯୋ ଦ୍ୱାରମ୍ ଆହନ୍ତି ତଦର୍ଥଂ ଦ୍ୱାରଂ ମୋଚ୍ୟତେ|
car quiconque demande, reçoit; qui cherche, trouve; et l'on ouvre à qui heurte.
11 ପୁତ୍ରେଣ ପୂପେ ଯାଚିତେ ତସ୍ମୈ ପାଷାଣଂ ଦଦାତି ୱା ମତ୍ସ୍ୟେ ଯାଚିତେ ତସ୍ମୈ ସର୍ପଂ ଦଦାତି
Quel est parmi vous le père qui donne une pierre à son fils, quand il lui demande du pain? ou, s'il demande du poisson, lui donnera-t-il un serpent au lieu d'un poisson?
12 ୱା ଅଣ୍ଡେ ଯାଚିତେ ତସ୍ମୈ ୱୃଶ୍ଚିକଂ ଦଦାତି ଯୁଷ୍ମାକଂ ମଧ୍ୟେ କ ଏତାଦୃଶଃ ପିତାସ୍ତେ?
ou, s'il lui demande un oeuf, lui donnera-t-il un scorpion?
13 ତସ୍ମାଦେୱ ଯୂଯମଭଦ୍ରା ଅପି ଯଦି ସ୍ୱସ୍ୱବାଲକେଭ୍ୟ ଉତ୍ତମାନି ଦ୍ରୱ୍ୟାଣି ଦାତୁଂ ଜାନୀଥ ତର୍ହ୍ୟସ୍ମାକଂ ସ୍ୱର୍ଗସ୍ଥଃ ପିତା ନିଜଯାଚକେଭ୍ୟଃ କିଂ ପୱିତ୍ରମ୍ ଆତ୍ମାନଂ ନ ଦାସ୍ୟତି?
Si donc, tout méchants que vous êtes, vous savez donner de bonnes choses à vos enfants, combien plus le Père céleste donnera-t-il le Saint-Esprit à ceux qui le lui demandent!»
14 ଅନନ୍ତରଂ ଯୀଶୁନା କସ୍ମାଚ୍ଚିଦ୍ ଏକସ୍ମିନ୍ ମୂକଭୂତେ ତ୍ୟାଜିତେ ସତି ସ ଭୂତତ୍ୟକ୍ତୋ ମାନୁଷୋ ୱାକ୍ୟଂ ୱକ୍ତୁମ୍ ଆରେଭେ; ତତୋ ଲୋକାଃ ସକଲା ଆଶ୍ଚର୍ୟ୍ୟଂ ମେନିରେ|
Une autre fois, Jésus chassa un démon: c'était un démon sourd-muet. Lorsque le démon fut sorti, le sourd-muet parla; et la foule était dans l'admiration.
15 କିନ୍ତୁ ତେଷାଂ କେଚିଦୂଚୁ ର୍ଜନୋଯଂ ବାଲସିବୂବା ଅର୍ଥାଦ୍ ଭୂତରାଜେନ ଭୂତାନ୍ ତ୍ୟାଜଯତି|
Toutefois il y eut des gens qui dirent: C'est par Belzébuth, prince des démons, qu'il chasse les démons;
16 ତଂ ପରୀକ୍ଷିତୁଂ କେଚିଦ୍ ଆକାଶୀଯମ୍ ଏକଂ ଚିହ୍ନଂ ଦର୍ଶଯିତୁଂ ତଂ ପ୍ରାର୍ଥଯାଞ୍ଚକ୍ରିରେ|
tandis que d'autres, pour le mettre à l'épreuve, lui demandaient un signe qui vînt du ciel.
17 ତଦା ସ ତେଷାଂ ମନଃକଲ୍ପନାଂ ଜ୍ଞାତ୍ୱା କଥଯାମାସ, କସ୍ୟଚିଦ୍ ରାଜ୍ୟସ୍ୟ ଲୋକା ଯଦି ପରସ୍ପରଂ ୱିରୁନ୍ଧନ୍ତି ତର୍ହି ତଦ୍ ରାଜ୍ୟମ୍ ନଶ୍ୟତି; କେଚିଦ୍ ଗୃହସ୍ଥା ଯଦି ପରସ୍ପରଂ ୱିରୁନ୍ଧନ୍ତି ତର୍ହି ତେପି ନଶ୍ୟନ୍ତି|
Mais Jésus, connaissant leurs pensées, leur dit: «Tout royaume en proie aux divisions se détruit, et il tombe maison après maison.
18 ତଥୈୱ ଶୈତାନପି ସ୍ୱଲୋକାନ୍ ଯଦି ୱିରୁଣଦ୍ଧି ତଦା ତସ୍ୟ ରାଜ୍ୟଂ କଥଂ ସ୍ଥାସ୍ୟତି? ବାଲସିବୂବାହଂ ଭୂତାନ୍ ତ୍ୟାଜଯାମି ଯୂଯମିତି ୱଦଥ|
S'il est vrai que Satan soit en proie aux divisions, comment son royaume subsistera-t-il, puisque vous dites que c'est par Belzébuth que je chasse les démons?
19 ଯଦ୍ୟହଂ ବାଲସିବୂବା ଭୂତାନ୍ ତ୍ୟାଜଯାମି ତର୍ହି ଯୁଷ୍ମାକଂ ସନ୍ତାନାଃ କେନ ତ୍ୟାଜଯନ୍ତି? ତସ୍ମାତ୍ ତଏୱ କଥାଯା ଏତସ୍ୟା ୱିଚାରଯିତାରୋ ଭୱିଷ୍ୟନ୍ତି|
Et si, moi, je chasse les démons par Belzébuth, par qui vos fils les chassent-ils? C'est pourquoi ils seront eux-mêmes vos juges.
20 କିନ୍ତୁ ଯଦ୍ୟହମ୍ ଈଶ୍ୱରସ୍ୟ ପରାକ୍ରମେଣ ଭୂତାନ୍ ତ୍ୟାଜଯାମି ତର୍ହି ଯୁଷ୍ମାକଂ ନିକଟମ୍ ଈଶ୍ୱରସ୍ୟ ରାଜ୍ୟମୱଶ୍ୟମ୍ ଉପତିଷ୍ଠତି|
Mais si je chasse les démons par le doigt de Dieu, le royaume de Dieu est donc venu vers vous.
21 ବଲୱାନ୍ ପୁମାନ୍ ସୁସଜ୍ଜମାନୋ ଯତିକାଲଂ ନିଜାଟ୍ଟାଲିକାଂ ରକ୍ଷତି ତତିକାଲଂ ତସ୍ୟ ଦ୍ରୱ୍ୟଂ ନିରୁପଦ୍ରୱଂ ତିଷ୍ଠତି|
Quand l'homme fort et bien armé garde l'entrée de sa maison, ses biens sont en sûreté,
22 କିନ୍ତୁ ତସ୍ମାଦ୍ ଅଧିକବଲଃ କଶ୍ଚିଦାଗତ୍ୟ ଯଦି ତଂ ଜଯତି ତର୍ହି ଯେଷୁ ଶସ୍ତ୍ରାସ୍ତ୍ରେଷୁ ତସ୍ୟ ୱିଶ୍ୱାସ ଆସୀତ୍ ତାନି ସର୍ୱ୍ୱାଣି ହୃତ୍ୱା ତସ୍ୟ ଦ୍ରୱ୍ୟାଣି ଗୃହ୍ଲାତି|
mais qu'un plus fort que lui vienne et le vainque, il lui enlève l'armure qui faisait sa sécurité, et il partage ses dépouilles.
23 ଅତଃ କାରଣାଦ୍ ଯୋ ମମ ସପକ୍ଷୋ ନ ସ ୱିପକ୍ଷଃ, ଯୋ ମଯା ସହ ନ ସଂଗୃହ୍ଲାତି ସ ୱିକିରତି|
Qui n'est pas avec moi est contre moi, et qui n'assemble pas avec moi, disperse.
24 ଅପରଞ୍ଚ ଅମେଧ୍ୟଭୂତୋ ମାନୁଷସ୍ୟାନ୍ତର୍ନିର୍ଗତ୍ୟ ଶୁଷ୍କସ୍ଥାନେ ଭ୍ରାନ୍ତ୍ୱା ୱିଶ୍ରାମଂ ମୃଗଯତେ କିନ୍ତୁ ନ ପ୍ରାପ୍ୟ ୱଦତି ମମ ଯସ୍ମାଦ୍ ଗୃହାଦ୍ ଆଗତୋହଂ ପୁନସ୍ତଦ୍ ଗୃହଂ ପରାୱୃତ୍ୟ ଯାମି|
Quand l'esprit impur est sorti d'un homme, il va par des lieux arides, pour chercher du repos; et, n'en trouvant point, il se dit: «Je retournerai dans la maison d'où je suis sorti.»
25 ତତୋ ଗତ୍ୱା ତଦ୍ ଗୃହଂ ମାର୍ଜିତଂ ଶୋଭିତଞ୍ଚ ଦୃଷ୍ଟ୍ୱା
Il vient et la trouve balayée et mise en ordre.
26 ତତ୍କ୍ଷଣମ୍ ଅପଗତ୍ୟ ସ୍ୱସ୍ମାଦପି ଦୁର୍ମ୍ମତୀନ୍ ଅପରାନ୍ ସପ୍ତଭୂତାନ୍ ସହାନଯତି ତେ ଚ ତଦ୍ଗୃହଂ ପୱିଶ୍ୟ ନିୱସନ୍ତି| ତସ୍ମାତ୍ ତସ୍ୟ ମନୁଷ୍ୟସ୍ୟ ପ୍ରଥମଦଶାତଃ ଶେଷଦଶା ଦୁଃଖତରା ଭୱତି|
Alors il s'en va prendre sept autres esprits plus méchants que lui, puis ils y rentrent et s'y établissent; et la dernière condition de cet homme est pire que la première.»
27 ଅସ୍ୟାଃ କଥାଯାଃ କଥନକାଲେ ଜନତାମଧ୍ୟସ୍ଥା କାଚିନ୍ନାରୀ ତମୁଚ୍ଚୈଃସ୍ୱରଂ ପ୍ରୋୱାଚ, ଯା ଯୋଷିତ୍ ତ୍ୱାଂ ଗର୍ବ୍ଭେଽଧାରଯତ୍ ସ୍ତନ୍ୟମପାଯଯଚ୍ଚ ସୈୱ ଧନ୍ୟା|
Pendant qu'il parlait ainsi, une femme, élevant la voix du milieu de la foule, lui dit: «Heureux le sein qui t'a porté! Heureuses les mamelles qui t'ont allaité!»
28 କିନ୍ତୁ ସୋକଥଯତ୍ ଯେ ପରମେଶ୍ୱରସ୍ୟ କଥାଂ ଶ୍ରୁତ୍ୱା ତଦନୁରୂପମ୍ ଆଚରନ୍ତି ତଏୱ ଧନ୍ୟାଃ|
«Ah! heureux plutôt, reprit Jésus, ceux qui écoutent la parole de Dieu, et qui la gardent.»
29 ତତଃ ପରଂ ତସ୍ୟାନ୍ତିକେ ବହୁଲୋକାନାଂ ସମାଗମେ ଜାତେ ସ ୱକ୍ତୁମାରେଭେ, ଆଧୁନିକା ଦୁଷ୍ଟଲୋକାଶ୍ଚିହ୍ନଂ ଦ୍ରଷ୍ଟୁମିଚ୍ଛନ୍ତି କିନ୍ତୁ ଯୂନସ୍ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନଶ୍ଚିହ୍ନଂ ୱିନାନ୍ୟତ୍ କିଞ୍ଚିଚ୍ଚିହ୍ନଂ ତାନ୍ ନ ଦର୍ଶଯିଷ୍ୟତେ|
Comme la foule s'amassait, il se mit à dire: «Cette génération est une génération mauvaise; elle réclame un signe; eh bien! il ne lui en sera point accordé d'autre que le signe de Jonas:
30 ଯୂନସ୍ ତୁ ଯଥା ନୀନିୱୀଯଲୋକାନାଂ ସମୀପେ ଚିହ୍ନରୂପୋଭୱତ୍ ତଥା ୱିଦ୍ୟମାନଲୋକାନାମ୍ ଏଷାଂ ସମୀପେ ମନୁଷ୍ୟପୁତ୍ରୋପି ଚିହ୍ନରୂପୋ ଭୱିଷ୍ୟତି|
de même que Jonas fut un signe pour les Ninivites, ainsi le Fils de l'homme sera un signe pour cette génération.
31 ୱିଚାରସମଯେ ଇଦାନୀନ୍ତନଲୋକାନାଂ ପ୍ରାତିକୂଲ୍ୟେନ ଦକ୍ଷିଣଦେଶୀଯା ରାଜ୍ଞୀ ପ୍ରୋତ୍ଥାଯ ତାନ୍ ଦୋଷିଣଃ କରିଷ୍ୟତି, ଯତଃ ସା ରାଜ୍ଞୀ ସୁଲେମାନ ଉପଦେଶକଥାଂ ଶ୍ରୋତୁଂ ପୃଥିୱ୍ୟାଃ ସୀମାତ ଆଗଚ୍ଛତ୍ କିନ୍ତୁ ପଶ୍ୟତ ସୁଲେମାନୋପି ଗୁରୁତର ଏକୋ ଜନୋଽସ୍ମିନ୍ ସ୍ଥାନେ ୱିଦ୍ୟତେ|
La reine du Midi se lèvera au jour du jugement avec les hommes de cette génération, et les condamnera; car elle vint du bout du monde pour entendre la sagesse de Salomon; et il y a ici plus que Salomon.
32 ଅପରଞ୍ଚ ୱିଚାରସମଯେ ନୀନିୱୀଯଲୋକା ଅପି ୱର୍ତ୍ତମାନକାଲିକାନାଂ ଲୋକାନାଂ ୱୈପରୀତ୍ୟେନ ପ୍ରୋତ୍ଥାଯ ତାନ୍ ଦୋଷିଣଃ କରିଷ୍ୟନ୍ତି, ଯତୋ ହେତୋସ୍ତେ ଯୂନସୋ ୱାକ୍ୟାତ୍ ଚିତ୍ତାନି ପରିୱର୍ତ୍ତଯାମାସୁଃ କିନ୍ତୁ ପଶ୍ୟତ ଯୂନସୋତିଗୁରୁତର ଏକୋ ଜନୋଽସ୍ମିନ୍ ସ୍ଥାନେ ୱିଦ୍ୟତେ|
Les hommes de Ninive se lèveront au jour du jugement avec cette génération, et la condamneront; car ils se convertirent à la prédication de Jonas; et il y a ici plus que Jonas.
33 ପ୍ରଦୀପଂ ପ୍ରଜ୍ୱାଲ୍ୟ ଦ୍ରୋଣସ୍ୟାଧଃ କୁତ୍ରାପି ଗୁପ୍ତସ୍ଥାନେ ୱା କୋପି ନ ସ୍ଥାପଯତି କିନ୍ତୁ ଗୃହପ୍ରୱେଶିଭ୍ୟୋ ଦୀପ୍ତିଂ ଦାତଂ ଦୀପାଧାରୋପର୍ୟ୍ୟେୱ ସ୍ଥାପଯତି|
On n'allume pas une lampe pour la mettre dans une cave ou sous le boisseau; mais on la met sur son pied, afin que ceux qui entrent voient clair.
34 ଦେହସ୍ୟ ପ୍ରଦୀପଶ୍ଚକ୍ଷୁସ୍ତସ୍ମାଦେୱ ଚକ୍ଷୁ ର୍ୟଦି ପ୍ରସନ୍ନଂ ଭୱତି ତର୍ହି ତୱ ସର୍ୱ୍ୱଶରୀରଂ ଦୀପ୍ତିମଦ୍ ଭୱିଷ୍ୟତି କିନ୍ତୁ ଚକ୍ଷୁ ର୍ୟଦି ମଲୀମସଂ ତିଷ୍ଠତି ତର୍ହି ସର୍ୱ୍ୱଶରୀରଂ ସାନ୍ଧକାରଂ ସ୍ଥାସ୍ୟତି|
La lampe de ton corps, c'est ton oeil. Quand ton oeil est bon, tout ton corps est éclairé; mais quand ton oeil est mauvais, ton corps est dans les ténèbres;
35 ଅସ୍ମାତ୍ କାରଣାତ୍ ତୱାନ୍ତଃସ୍ଥଂ ଜ୍ୟୋତି ର୍ୟଥାନ୍ଧକାରମଯଂ ନ ଭୱତି ତଦର୍ଥେ ସାୱଧାନୋ ଭୱ|
prends donc garde que la lumière qui est en toi, ne soit ténèbres.
36 ଯତଃ ଶରୀରସ୍ୟ କୁତ୍ରାପ୍ୟଂଶେ ସାନ୍ଧକାରେ ନ ଜାତେ ସର୍ୱ୍ୱଂ ଯଦି ଦୀପ୍ତିମତ୍ ତିଷ୍ଠତି ତର୍ହି ତୁଭ୍ୟଂ ଦୀପ୍ତିଦାଯିପ୍ରୋଜ୍ଜ୍ୱଲନ୍ ପ୍ରଦୀପ ଇୱ ତୱ ସୱର୍ୱଶରୀରଂ ଦୀପ୍ତିମଦ୍ ଭୱିଷ୍ୟତି|
Si donc ton corps tout entier est éclairé, sans qu'il y ait en toi aucune partie ténébreuse, il sera complètement éclairé, comme lorsque la lampe t'éclaire de sa lumière.
37 ଏତତ୍କଥାଯାଃ କଥନକାଲେ ଫିରୁଶ୍ୟେକୋ ଭେଜନାଯ ତଂ ନିମନ୍ତ୍ରଯାମାସ, ତତଃ ସ ଗତ୍ୱା ଭୋକ୍ତୁମ୍ ଉପୱିୱେଶ|
Quand il eut parlé, un pharisien le pria à dîner chez lui. Jésus entra et se mit à table.
38 କିନ୍ତୁ ଭୋଜନାତ୍ ପୂର୍ୱ୍ୱଂ ନାମାଙ୍କ୍ଷୀତ୍ ଏତଦ୍ ଦୃଷ୍ଟ୍ୱା ସ ଫିରୁଶ୍ୟାଶ୍ଚର୍ୟ୍ୟଂ ମେନେ|
Le pharisien voyant qu'il ne s'était point lavé avant le repas, en fut surpris.
39 ତଦା ପ୍ରଭୁସ୍ତଂ ପ୍ରୋୱାଚ ଯୂଯଂ ଫିରୂଶିଲୋକାଃ ପାନପାତ୍ରାଣାଂ ଭୋଜନପାତ୍ରାଣାଞ୍ଚ ବହିଃ ପରିଷ୍କୁରୁଥ କିନ୍ତୁ ଯୁଷ୍ମାକମନ୍ତ ର୍ଦୌରାତ୍ମ୍ୟୈ ର୍ଦୁଷ୍କ୍ରିଯାଭିଶ୍ଚ ପରିପୂର୍ଣଂ ତିଷ୍ଠତି|
Mais le Seigneur lui dit: «Vous autres, pharisiens, vous nettoyez le dehors de la coupe et du plat, mais au dedans, vous êtes pleins de rapine et de malhonnêteté.
40 ହେ ସର୍ୱ୍ୱେ ନିର୍ବୋଧା ଯୋ ବହିଃ ସସର୍ଜ ସ ଏୱ କିମନ୍ତ ର୍ନ ସସର୍ଜ?
Insensés, celui qui a fait le dehors, n'a-t-il pas fait aussi le dedans?
41 ତତ ଏୱ ଯୁଷ୍ମାଭିରନ୍ତଃକରଣଂ (ଈଶ୍ୱରାଯ) ନିୱେଦ୍ୟତାଂ ତସ୍ମିନ୍ କୃତେ ଯୁଷ୍ମାକଂ ସର୍ୱ୍ୱାଣି ଶୁଚିତାଂ ଯାସ୍ୟନ୍ତି|
Donnez-en plutôt le contenu en aumône, et alors toutes choses seront pures pour vous.
42 କିନ୍ତୁ ହନ୍ତ ଫିରୂଶିଗଣା ଯୂଯଂ ନ୍ୟାଯମ୍ ଈଶ୍ୱରେ ପ୍ରେମ ଚ ପରିତ୍ୟଜ୍ୟ ପୋଦିନାଯା ଅରୁଦାଦୀନାଂ ସର୍ୱ୍ୱେଷାଂ ଶାକାନାଞ୍ଚ ଦଶମାଂଶାନ୍ ଦତ୍ଥ କିନ୍ତୁ ପ୍ରଥମଂ ପାଲଯିତ୍ୱା ଶେଷସ୍ୟାଲଙ୍ଘନଂ ଯୁଷ୍ମାକମ୍ ଉଚିତମାସୀତ୍|
Mais malheur à vous, pharisiens! parce que vous payez la dîme de la menthe, de la rue et de toute espèce de plantes potagères, et que vous négligez la justice et l'amour de Dieu: il fallait faire ces choses-ci, sans toutefois omettre celles-là.
43 ହା ହା ଫିରୂଶିନୋ ଯୂଯଂ ଭଜନଗେହେ ପ୍ରୋଚ୍ଚାସନେ ଆପଣେଷୁ ଚ ନମସ୍କାରେଷୁ ପ୍ରୀଯଧ୍ୱେ|
Malheur à vous, pharisiens! parce que vous aimez la première place dans les synagogues, et les salutations dans les places publiques.
44 ୱତ କପଟିନୋଽଧ୍ୟାପକାଃ ଫିରୂଶିନଶ୍ଚ ଲୋକାଯତ୍ ଶ୍ମଶାନମ୍ ଅନୁପଲଭ୍ୟ ତଦୁପରି ଗଚ୍ଛନ୍ତି ଯୂଯମ୍ ତାଦୃଗପ୍ରକାଶିତଶ୍ମଶାନୱାଦ୍ ଭୱଥ|
Malheur à vous! parce que vous êtes comme ces sépulcres qu'on ne voit pas: on marche dessus sans le savoir.»
45 ତଦାନୀଂ ୱ୍ୟୱସ୍ଥାପକାନାମ୍ ଏକା ଯୀଶୁମୱଦତ୍, ହେ ଉପଦେଶକ ୱାକ୍ୟେନେଦୃଶେନାସ୍ମାସ୍ୱପି ଦୋଷମ୍ ଆରୋପଯସି|
Un des docteurs de la Loi prit la parole et lui dit: «Maître, tu nous outrages aussi en parlant de la sorte.»
46 ତତଃ ସ ଉୱାଚ, ହା ହା ୱ୍ୟୱସ୍ଥାପକା ଯୂଯମ୍ ମାନୁଷାଣାମ୍ ଉପରି ଦୁଃସହ୍ୟାନ୍ ଭାରାନ୍ ନ୍ୟସ୍ୟଥ କିନ୍ତୁ ସ୍ୱଯମ୍ ଏକାଙ୍ଗୁଲ୍ୟାପି ତାନ୍ ଭାରାନ୍ ନ ସ୍ପୃଶଥ|
Jésus lui dit: «Malheur à vous aussi, docteurs de la Loi! parce que vous chargez les hommes de fardeaux insupportables, et vous-mêmes vous n'y touchez pas du bout du doigt.
47 ହନ୍ତ ଯୁଷ୍ମାକଂ ପୂର୍ୱ୍ୱପୁରୁଷା ଯାନ୍ ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନୋଽୱଧିଷୁସ୍ତେଷାଂ ଶ୍ମଶାନାନି ଯୂଯଂ ନିର୍ମ୍ମାଥ|
Malheur à vous! parce que vous bâtissez les tombeaux des prophètes que vos pères ont tués.
48 ତେନୈୱ ଯୂଯଂ ସ୍ୱପୂର୍ୱ୍ୱପୁରୁଷାଣାଂ କର୍ମ୍ମାଣି ସଂମନ୍ୟଧ୍ୱେ ତଦେୱ ସପ୍ରମାଣଂ କୁରୁଥ ଚ, ଯତସ୍ତେ ତାନୱଧିଷୁଃ ଯୂଯଂ ତେଷାଂ ଶ୍ମଶାନାନି ନିର୍ମ୍ମାଥ|
Vous servez donc de témoins, et vous applaudissez aux oeuvres de vos pères: eux, les ont tués, vous, vous bâtissez!
49 ଅତଏୱ ଈଶ୍ୱରସ୍ୟ ଶାସ୍ତ୍ରେ ପ୍ରୋକ୍ତମସ୍ତି ତେଷାମନ୍ତିକେ ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନଃ ପ୍ରେରିତାଂଶ୍ଚ ପ୍ରେଷଯିଷ୍ୟାମି ତତସ୍ତେ ତେଷାଂ କାଂଶ୍ଚନ ହନିଷ୍ୟନ୍ତି କାଂଶ୍ଚନ ତାଡଶ୍ଷ୍ୟିନ୍ତି|
C'est pourquoi la sagesse de Dieu a dit: Je leur enverrai des prophètes et des apôtres; ils tueront les uns et chasseront les autres,
50 ଏତସ୍ମାତ୍ କାରଣାତ୍ ହାବିଲଃ ଶୋଣିତପାତମାରଭ୍ୟ ମନ୍ଦିରଯଜ୍ଞୱେଦ୍ୟୋ ର୍ମଧ୍ୟେ ହତସ୍ୟ ସିଖରିଯସ୍ୟ ରକ୍ତପାତପର୍ୟ୍ୟନ୍ତଂ
afin qu'on redemande à cette génération le sang de tous les prophètes, qui a été versé depuis la création du monde,
51 ଜଗତଃ ସୃଷ୍ଟିମାରଭ୍ୟ ପୃଥିୱ୍ୟାଂ ଭୱିଷ୍ୟଦ୍ୱାଦିନାଂ ଯତିରକ୍ତପାତା ଜାତାସ୍ତତୀନାମ୍ ଅପରାଧଦଣ୍ଡା ଏଷାଂ ୱର୍ତ୍ତମାନଲୋକାନାଂ ଭୱିଷ୍ୟନ୍ତି, ଯୁଷ୍ମାନହଂ ନିଶ୍ଚିତଂ ୱଦାମି ସର୍ୱ୍ୱେ ଦଣ୍ଡା ୱଂଶସ୍ୟାସ୍ୟ ଭୱିଷ୍ୟନ୍ତି|
depuis le sang d'Abel jusqu'au sang de Zacharie, égorgé entre l'autel et le sanctuaire; oui, je vous le dis, ce sang sera redemandé à cette génération.
52 ହା ହା ୱ୍ୟୱସ୍ଥପକା ଯୂଯଂ ଜ୍ଞାନସ୍ୟ କୁଞ୍ଚିକାଂ ହୃତ୍ୱା ସ୍ୱଯଂ ନ ପ୍ରୱିଷ୍ଟା ଯେ ପ୍ରୱେଷ୍ଟୁଞ୍ଚ ପ୍ରଯାସିନସ୍ତାନପି ପ୍ରୱେଷ୍ଟୁଂ ୱାରିତୱନ୍ତଃ|
Malheur à vous, docteurs de la Loi! parce que vous avez enlevé la clef de la science: vous n'êtes pas entrés, et vous avez arrêté ceux qui entraient.»
53 ଇତ୍ଥଂ କଥାକଥନାଦ୍ ଅଧ୍ୟାପକାଃ ଫିରୂଶିନଶ୍ଚ ସତର୍କାଃ
Quand Jésus fut sorti de cette maison, les scribes et les pharisiens commencèrent à lui en vouloir violemment et à le faire parler sur plusieurs points
54 ସନ୍ତସ୍ତମପୱଦିତୁଂ ତସ୍ୟ କଥାଯା ଦୋଷଂ ଧର୍ତ୍ତମିଚ୍ଛନ୍ତୋ ନାନାଖ୍ୟାନକଥନାଯ ତଂ ପ୍ରୱର୍ତ୍ତଯିତୁଂ କୋପଯିତୁଞ୍ଚ ପ୍ରାରେଭିରେ|
en lui adressant des questions insidieuses, pour surprendre quelque parole compromettante sortie de sa bouche.