Псалтирь 90
1 Молитва Моисея, человека Божия.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Господи! Ты нам прибежище в род и род.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Прежде нежели родились горы, и Ты образовал землю и вселенную, и от века и до века Ты - Бог.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Ты возвращаешь человека в тление и говоришь: “возвратитесь, сыны человеческие!”
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Ибо пред очами Твоими тысяча лет, как день вчерашний, когда он прошел, и как стража в ночи.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 Ты как наводнением уносишь их; они - как сон, как трава, которая утром вырастает, утром цветет и зеленеет, вечером подсекается и засыхает;
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 ибо мы исчезаем от гнева Твоего и от ярости Твоей мы в смятении.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Ты положил беззакония наши пред Тобою и тайное наше пред светом лица Твоего.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Все дни наши прошли во гневе Твоем; мы теряем лета наши, как звук.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Дней лет наших - семьдесят лет, а при большей крепости - восемьдесят лет; и самая лучшая пора их - труд и болезнь, ибо проходят быстро, и мы летим.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Кто знает силу гнева Твоего, и ярость Твою по мере страха Твоего?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Научи нас так счислять дни наши, чтобы нам приобрести сердце мудрое.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Обратись, Господи! Доколе? Умилосердись над рабами Твоими.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Рано насыти нас милостью Твоею, и мы будем радоваться и веселиться во все дни наши.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Возвесели нас за дни, в которые Ты поражал нас, за лета, в которые мы видели бедствие.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Да явится на рабах Твоих дело Твое и на сынах их слава Твоя;
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 и да будет благоволение Господа Бога нашего на нас, и в деле рук наших споспешествуй нам, в деле рук наших споспешествуй.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
