Псалтирь 78
1 Учение Асафа. Внимай, народ мой, закону моему, приклоните ухо ваше к словам уст моих.
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Открою уста мои в притче и произнесу гадания из древности.
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 Что слышали мы и узнали, и отцы наши рассказали нам,
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 не скроем от детей их, возвещая роду грядущему славу Господа, и силу Его, и чудеса Его, которые Он сотворил.
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Он постановил устав в Иакове и положил закон в Израиле, который заповедал отцам нашим возвещать детям их,
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 чтобы знал грядущий род, дети, которые родятся, и чтобы они в свое время возвещали своим детям, -
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 возлагать надежду свою на Бога и не забывать дел Божиих, и хранить заповеди Его,
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 и не быть подобными отцам их, роду упорному и мятежному, неустроенному сердцем и неверному Богу духом своим.
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 Сыны Ефремовы, вооруженные, стреляющие из луков, обратились назад в день брани:
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 они не сохранили завета Божия и отреклись ходить в законе Его;
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 забыли дела Его и чудеса, которые Он явил им.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Он пред глазами отцов их сотворил чудеса в земле Египетской, на поле Цоан:
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 разделил море, и провел их чрез него, и поставил воды стеною;
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 и днем вел их облаком, а во всю ночь светом огня;
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 рассек камень в пустыне и напоил их, как из великой бездны;
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 из скалы извел потоки, и воды потекли, как реки.
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 Но они продолжали грешить пред Ним и раздражать Всевышнего в пустыне:
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 искушали Бога в сердце своем, требуя пищи по душе своей,
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 и говорили против Бога и сказали: “может ли Бог приготовить трапезу в пустыне?”
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Вот, Он ударил в камень, и потекли воды, и полились ручьи. “Может ли Он дать и хлеб, может ли приготовлять мясо народу Своему?”
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Господь услышал и воспламенился гневом, и огонь возгорелся на Иакова, и гнев подвигнулся на Израиля
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 за то, что не веровали в Бога и не уповали на спасение Его.
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 Он повелел облакам свыше и отверз двери неба,
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 и одождил на них манну в пищу, и хлеб небесный дал им.
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Хлеб ангельский ел человек; послал Он им пищу до сытости.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Он возбудил на небе восточный ветер и навел южный силою Своею
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 и, как пыль, одождил на них мясо и, как песок морской, птиц пернатых:
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 поверг их среди стана их, около жилищ их, -
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 и они ели и пресытились; и желаемое ими дал им.
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 Но еще не прошла прихоть их, еще пища была в устах их,
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 гнев Божий пришел на них, убил тучных их и юношей Израилевых низложил.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 При всем этом они продолжали грешить и не верили чудесам Его.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 И погубил дни их в суете и лета их в смятении.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Когда Он убивал их, они искали Его и обращались, и с раннего утра прибегали к Богу,
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 и вспоминали, что Бог - их прибежище, и Бог Всевышний - Избавитель их,
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 и льстили Ему устами своими и языком своим лгали пред Ним;
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 сердце же их было неправо пред Ним, и они не были верны завету Его.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Но Он, Милостивый, прощал грех и не истреблял их, многократно отвращал гнев Свой и не возбуждал всей ярости Своей:
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 Он помнил, что они плоть, дыхание, которое уходит и не возвращается.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 Сколько раз они раздражали Его в пустыне и прогневляли Его в стране необитаемой!
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 и снова искушали Бога и оскорбляли Святаго Израилева,
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 не помнили руки Его, дня, когда Он избавил их от угнетения,
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 когда сотворил в Египте знамения Свои и чудеса Свои на поле Цоан;
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 и превратил реки их и потоки их в кровь, чтобы они не могли пить;
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 послал на них насекомых, чтобы жалили их, и жаб, чтобы губили их;
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 земные произрастения их отдал гусенице и труд их - саранче;
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 виноград их побил градом и сикоморы их - льдом;
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 скот их предал граду и стада их - молниям;
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 послал на них пламень гнева Своего, и негодование, и ярость и бедствие, посольство злых ангелов;
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 уравнял стезю гневу Своему, не охранял души их от смерти, и скот их предал моровой язве;
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 поразил всякого первенца в Египте, начатки сил в шатрах Хамовых;
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 и повел народ Свой, как овец, и вел их, как стадо, пустынею;
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 вел их безопасно, и они не страшились, а врагов их покрыло море;
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 и привел их в область святую Свою, на гору сию, которую стяжала десница Его;
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 прогнал от лица их народы и землю их разделил в наследие им, и колена Израилевы поселил в шатрах их.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Но они еще искушали и огорчали Бога Всевышнего, и уставов Его не сохраняли;
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 отступали и изменяли, как отцы их, обращались назад, как неверный лук;
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 огорчали Его высотами своими и истуканами своими возбуждали ревность Его.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Услышал Бог и воспламенился гневом и сильно вознегодовал на Израиля;
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 отринул жилище в Силоме, скинию, в которой обитал Он между человеками;
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 и отдал в плен крепость Свою и славу Свою в руки врага,
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 и предал мечу народ Свой и прогневался на наследие Свое.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 Юношей его поедал огонь, и девицам его не пели брачных песен;
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 священники его падали от меча, и вдовы его не плакали.
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Но, как бы от сна, воспрянул Господь, как бы исполин, побежденный вином,
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 и поразил врагов его в тыл, вечному сраму предал их;
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 и отверг шатер Иосифов и колена Ефремова не избрал,
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 а избрал колено Иудино, гору Сион, которую возлюбил.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 И устроил, как небо, святилище Свое и, как землю, утвердил его навек,
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 и избрал Давида, раба Своего, и взял его от дворов овчих
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 и от доящих привел его пасти народ Свой, Иакова, и наследие Свое, Израиля.
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 И он пас их в чистоте сердца своего и руками мудрыми водил их.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
