Псалтирь 39

1 Начальнику хора, Идифуму. Псалом Давида. Я сказал: буду я наблюдать за путями моими, чтобы не согрешать мне языком моим; буду обуздывать уста мои, доколе нечестивый предо мною.

Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

2 Я был нем и безгласен, и молчал даже о добром; и скорбь моя подвиглась.

Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

3 Воспламенилось сердце мое во мне; в мыслях моих возгорелся огонь; я стал говорить языком моим:

Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

4 скажи мне, Господи, кончину мою и число дней моих, какое оно, дабы я знал, какой век мой.

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

5 Вот, Ты дал мне дни, как пяди, и век мой как ничто пред Тобою. Подлинно, совершенная суета - всякий человек живущий.

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

6 Подлинно, человек ходит подобно призраку; напрасно он суетится, собирает и не знает, кому достанется то.

Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

7 И ныне чего ожидать мне, Господи? надежда моя - на Тебя.

Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

8 От всех беззаконий моих избавь меня, не предавай меня на поругание безумному.

Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

9 Я стал нем, не открываю уст моих; потому что Ты соделал это.

Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

10 Отклони от меня удары Твои; я исчезаю от поражающей руки Твоей.

Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

11 Если Ты обличениями будешь наказывать человека за преступления, то рассыплется, как от моли, краса его. Так, суетен всякий человек!

Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

12 Услышь, Господи, молитву мою и внемли воплю моему; не будь безмолвен к слезам моим, ибо странник я у Тебя и пришлец, как и все отцы мои.

Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

13 Отступи от меня, чтобы я мог подкрепиться, прежде нежели отойду и не будет меня.

Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.