Псалтирь 17
1 Молитва Давида. Услышь, Господи, правду, внемли воплю моему, прими мольбу из уст нелживых.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 От Твоего лица суд мне да изыдет; да воззрят очи Твои на правоту.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Ты испытал сердце мое, посетил меня ночью, искусил меня и ничего не нашел; от мыслей моих не отступают уста мои.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 В делах человеческих, по слову уст Твоих, я охранял себя от путей притеснителя.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Утверди шаги мои на путях Твоих, да не колеблются стопы мои.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 К Тебе взываю я, ибо Ты услышишь меня, Боже; приклони ухо Твое ко мне, услышь слова мои.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Яви дивную милость Твою, Спаситель уповающих на Тебя от противящихся деснице Твоей.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Храни меня, как зеницу ока; в тени крыл Твоих укрой меня
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 от лица нечестивых, нападающих на меня, - от врагов души моей, окружающих меня:
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 они заключились в туке своем, надменно говорят устами своими.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 На всяком шагу нашем ныне окружают нас; они устремили глаза свои, чтобы низложить меня на землю;
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 они подобны льву, жаждущему добычи, подобны скимну, сидящему в местах скрытных.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Восстань, Господи, предупреди их, низложи их. Избавь душу мою от нечестивого мечом Твоим,
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 от людей - рукою Твоею, Господи, от людей мира, которых удел в этой жизни, которых чрево Ты наполняешь из сокровищниц Твоих; сыновья их сыты и оставят остаток детям своим.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 А я в правде буду взирать на лице Твое; пробудившись, буду насыщаться образом Твоим.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
