< Псалтирь 123 >

1 Песнь восхождения. К Тебе возвожу очи мои, Живущий на небесах!
Canticum graduum. [Ad te levavi oculos meos, qui habitas in cælis.
2 Вот, как очи рабов обращены на руку господ их, как очи рабы - на руку госпожи ее, так очи наши - к Господу, Богу нашему, доколе Он помилует нас.
Ecce sicut oculi servorum in manibus dominorum suorum; sicut oculi ancillæ in manibus dominæ suæ: ita oculi nostri ad Dominum Deum nostrum, donec misereatur nostri.
3 Помилуй нас, Господи, помилуй нас, ибо довольно мы насыщены презрением;
Miserere nostri, Domine, miserere nostri, quia multum repleti sumus despectione;
4 довольно насыщена душа наша поношением от надменных и уничижением от гордых.
quia multum repleta est anima nostra opprobrium abundantibus, et despectio superbis.]

< Псалтирь 123 >