< Притчи 1 >
1 Притчи Соломона, сына Давидова, царя Израильского,
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 чтобы познать мудрость и наставление, понять изречения разума;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 усвоить правила благоразумия, правосудия, суда и правоты;
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 простым дать смышленость, юноше - знание и рассудительность;
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 послушает мудрый - и умножит познания, и разумный найдет мудрые советы;
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 чтобы разуметь притчу и замысловатую речь, слова мудрецов и загадки их.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Начало мудрости страх Господень; доброе разумение у всех, водящихся им; а благоговение к Богу - начало разумения; глупцы только презирают мудрость и наставление.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Слушай, сын мой, наставление отца твоего и не отвергай завета матери твоей,
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 потому что это - прекрасный венок для головы твоей и украшение для шеи твоей.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Сын мой! если будут склонять тебя грешники, не соглашайся;
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 если будут говорить: “Иди с нами, сделаем засаду для убийства, подстережем непорочного без вины,
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 живых проглотим их, как преисподняя, и - целых, как нисходящих в могилу; (Sheol )
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol )
13 наберем всякого драгоценного имущества, наполним дома наши добычею;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 жребий твой ты будешь бросать вместе с нами, склад один будет у всех нас”, -
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 сын мой! не ходи в путь с ними, удержи ногу твою от стези их,
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 потому что ноги их бегут ко злу и спешат на пролитие крови.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 В глазах всех птиц напрасно расставляется сеть,
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 а делают засаду для их крови и подстерегают их души.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Таковы пути всякого, кто алчет чужого добра: оно отнимает жизнь у завладевшего им.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Премудрость возглашает на улице, на площадях возвышает голос свой,
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 в главных местах собраний проповедует, при входах в городские ворота говорит речь свою:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 “Доколе, невежды, будете любить невежество? доколе буйные будут услаждаться буйством? доколе глупцы будут ненавидеть знание?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Обратитесь к моему обличению: вот, я изолью на вас дух мой, возвещу вам слова мои.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Я звала, и вы не послушались; простирала руку мою, и не было внимающего;
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 и вы отвергли все мои советы, и обличений моих не приняли.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 За то и я посмеюсь вашей погибели; порадуюсь, когда придет на вас ужас;
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 когда придет на вас ужас, как буря, и беда, как вихрь, принесется на вас; когда постигнет вас скорбь и теснота.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Тогда будут звать меня, и я не услышу; с утра будут искать меня, и не найдут меня.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 За то, что они возненавидели знание и не избрали для себя страха Господня,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 не приняли совета моего, презрели все обличения мои;
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 за то и будут они вкушать от плодов путей своих и насыщаться от помыслов их.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Потому что упорство невежд убьет их, и беспечность глупцов погубит их,
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 а слушающий меня будет жить безопасно и спокойно, не страшась зла”.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.