Притчи 9
1 Премудрость построила себе дом, вытесала семь столбов его,
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2 заколола жертву, растворила вино свое и приготовила у себя трапезу;
Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3 послала слуг своих провозгласить с возвышенностей городских:
Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
4 “Кто неразумен, обратись сюда!” И скудоумному она сказала:
Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5 “Идите, ешьте хлеб мой и пейте вино, мною растворенное;
Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
6 оставьте неразумие, и живите, и ходите путем разума”.
Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7 Поучающий кощунника наживет себе бесславие, и обличающий нечестивого - пятно себе.
Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8 Не обличай кощунника, чтобы он не возненавидел тебя; обличай мудрого, и он возлюбит тебя;
Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9 дай наставление мудрому, и он будет еще мудрее; научи правдивого, и он приумножит знание.
Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
10 Начало мудрости - страх Господень, и познание Святаго - разум;
Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
11 потому что чрез меня умножатся дни твои, и прибавится тебе лет жизни.
Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12 Сын мой! если ты мудр, то мудр для себя и для ближних твоих; и если буен, то один потерпишь. Кто утверждается на лжи, тот пасет ветры, тот гоняется за птицами летающими: ибо он оставил пути своего виноградника и блуждает по тропинкам поля своего; проходит чрез безводную пустыню и землю, обреченную на жажду; собирает руками бесплодие.
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
13 Женщина безрассудная, шумливая, глупая и ничего не знающая
Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14 садится у дверей дома своего на стуле, на возвышенных местах города,
И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15 чтобы звать проходящих дорогою, идущих прямо своими путями:
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16 “Кто глуп, обратись сюда!” и скудоумному сказала она:
Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
17 “Воды краденые сладки, и утаенный хлеб приятен”.
Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
