Притчи 7
1 Сын мой! храни слова мои и заповеди мои сокрой у себя.
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 Храни заповеди мои и живи, и учение мое, как зрачок глаз твоих.
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 Навяжи их на персты твои, напиши их на скрижали сердца твоего.
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 Скажи мудрости: “Ты сестра моя!”, и разум назови родным твоим,
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 чтобы они охраняли тебя от жены другого, от чужой, которая умягчает слова свои.
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 Вот, однажды смотрел я в окно дома моего, сквозь решетку мою,
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 и увидел среди неопытных, заметил между молодыми людьми неразумного юношу,
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 переходившего площадь близ угла ее и шедшего по дороге к дому ее,
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 в сумерки в вечер дня, в ночной темноте и во мраке.
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 И вот - навстречу к нему женщина, в наряде блудницы, с коварным сердцем,
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 шумливая и необузданная; ноги ее не живут в доме ее:
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 то на улице, то на площадях, и у каждого угла строит она ковы.
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 Она схватила его, целовала его, и с бесстыдным лицом говорила ему:
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 “Мирная жертва у меня: сегодня я совершила обеты мои;
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 поэтому и вышла навстречу тебе, чтобы отыскать тебя, и - нашла тебя;
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 коврами я убрала постель мою, разноцветными тканями Египетскими;
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 спальню мою надушила смирною, алоем и корицею;
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 зайди, будем упиваться нежностями до утра, насладимся любовью,
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 потому что мужа нет дома: он отправился в дальнюю дорогу;
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 кошелек серебра взял с собою; придет домой ко дню полнолуния”.
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 Множеством ласковых слов она увлекла его, мягкостью уст своих овладела им.
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 Тотчас он пошел за нею, как вол идет на убой, и как пес - на цепь, и как олень - на выстрел,
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 доколе стрела не пронзит печени его; как птичка кидается в силки, и не знает, что они - на погибель ее.
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 Итак, дети, слушайте меня и внимайте словам уст моих.
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 Да не уклоняется сердце твое на пути ее, не блуждай по стезям ее,
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 потому что многих повергла она ранеными, и много сильных убиты ею,
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
