Плач Иеремии 3
1 Я человек, испытавший горе от жезла гнева Его.
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2 Он повел меня и ввел во тьму, а не во свет.
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3 Так, Он обратился на меня и весь день обращает руку Свою;
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4 измождил плоть мою и кожу мою, сокрушил кости мои;
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5 огородил меня и обложил горечью и тяготою;
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6 посадил меня в темное место, как давно умерших;
Посади ме у таму као умрле одавна.
7 окружил меня стеною, чтобы я не вышел, отяготил оковы мои,
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8 и когда я взывал и вопиял, задерживал молитву мою;
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9 каменьями преградил дороги мои, извратил стези мои.
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10 Он стал для меня как бы медведь в засаде, как бы лев в скрытном месте;
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11 извратил пути мои и растерзал меня, привел меня в ничто;
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12 натянул лук Свой и поставил меня как бы целью для стрел;
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13 послал в почки мои стрелы из колчана Своего.
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14 Я стал посмешищем для всего народа моего, вседневною песнью их.
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15 Он пресытил меня горечью, напоил меня полынью.
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16 Сокрушил камнями зубы мои, покрыл меня пеплом.
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17 И удалился мир от души моей; я забыл о благоденствии,
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18 и сказал я: погибла сила моя и надежда моя на Господа.
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19 Помысли о моем страдании и бедствии моем, о полыни и желчи.
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20 Твердо помнит это душа моя и падает во мне.
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21 Вот что я отвечаю сердцу моему и потому уповаю:
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22 по милости Господа мы не исчезли, ибо милосердие Его не истощилось.
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23 Оно обновляется каждое утро; велика верность Твоя!
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24 Господь часть моя, говорит душа моя, итак буду надеяться на Него.
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25 Благ Господь к надеющимся на Него, к душе, ищущей Его.
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26 Благо тому, кто терпеливо ожидает спасения от Господа.
Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 Благо человеку, когда он несет иго в юности своей;
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28 сидит уединенно и молчит, ибо Он наложил его на него;
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29 полагает уста свои в прах, помышляя: “может быть, еще есть надежда”;
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30 подставляет ланиту свою биющему его, пресыщается поношением,
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31 ибо не навек оставляет Господь.
Јер Господ не одбацује за свагда.
32 Но послал горе, и помилует по великой благости Своей.
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33 Ибо Он не по изволению сердца Своего наказывает и огорчает сынов человеческих.
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34 Но, когда попирают ногами своими всех узников земли,
Кад газе ногама све сужње на земљи,
35 когда неправедно судят человека пред лицoм Всевышнего,
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36 когда притесняют человека в деле его: разве не видит Господь?
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37 Кто это говорит: “и то бывает, чему Господь не повелел быть”?
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38 Не от уст ли Всевышнего происходит бедствие и благополучие?
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39 Зачем сетует человек живущий? всякий сетуй на грехи свои.
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40 Испытаем и исследуем пути свои, и обратимся к Господу.
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41 Вознесем сердце наше и руки к Богу, сущему на небесах:
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42 мы отпали и упорствовали; Ты не пощадил.
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43 Ты покрыл Себя гневом и преследовал нас, умерщвлял, не щадил;
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44 Ты закрыл Себя облаком, чтобы не доходила молитва наша;
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45 сором и мерзостью Ты сделал нас среди народов.
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46 Разинули на нас пасть свою все враги наши.
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47 Ужас и яма, опустошение и разорение - доля наша.
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48 Потоки вод изливает око мое о гибели дщери народа моего.
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49 Око мое изливается и не перестает, ибо нет облегчения,
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50 доколе не призрит и не увидит Господь с небес.
Докле Господ не погледа и не види с неба.
51 Око мое опечаливает душу мою ради всех дщерей моего города.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52 Всячески усиливались уловить меня, как птичку, враги мои, без всякой причины;
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53 повергли жизнь мою в яму и закидали меня камнями.
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54 Воды поднялись до головы моей; я сказал: “погиб я”.
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55 Я призывал имя Твое, Господи, из ямы глубокой.
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56 Ты слышал голос мой; не закрой уха Твоего от воздыхания моего, от вопля моего.
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57 Ты приближался, когда я взывал к Тебе, и говорил: “не бойся”.
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58 Ты защищал, Господи, дело души моей; искуплял жизнь мою.
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59 Ты видишь, Господи, обиду мою; рассуди дело мое.
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60 Ты видишь всю мстительность их, все замыслы их против меня.
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61 Ты слышишь, Господи, ругательство их, все замыслы их против меня,
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62 речи восстающих на меня и их ухищрения против меня всякий день.
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63 Воззри, сидят ли они, встают ли, я для них - песнь.
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64 Воздай им, Господи, по делам рук их;
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65 пошли им помрачение сердца и проклятие Твое на них;
Подај им упорно срце, проклетство своје.
66 преследуй их, Господи, гневом, и истреби их из поднебесной.
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
