Иов 34
1 И продолжал Елиуй и сказал:
Још говори Елијуј и рече:
2 выслушайте, мудрые, речь мою, и приклоните ко мне ухо, рассудительные!
Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
3 Ибо ухо разбирает слова, как гортань различает вкус в пище.
Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
4 Установим между собою рассуждение и распознаем, что хорошо.
Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
5 Вот, Иов сказал: я прав, но Бог лишил меня суда.
Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
6 Должен ли я лгать на правду мою? Моя рана неисцелима без вины.
Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
7 Есть ли такой человек, как Иов, который пьет глумление, как воду,
Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
8 вступает в сообщество с делающими беззаконие и ходит с людьми нечестивыми?
И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
9 Потому что он сказал: нет пользы для человека в благоугождении Богу.
Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
10 Итак послушайте меня, мужи мудрые! Не может быть у Бога неправда или у Вседержителя неправосудие,
Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
11 ибо Он по делам человека поступает с ним и по путям мужа воздает ему.
Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
12 Истинно, Бог не делает неправды и Вседержитель не извращает суда.
Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
13 Кто кроме Его промышляет о земле? И кто управляет всею вселенною?
Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
14 Если бы Он обратил сердце Свое к Себе и взял к Себе дух ее и дыхание ее, -
Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
15 вдруг погибла бы всякая плоть, и человек возвратился бы в прах.
Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
16 Итак, если ты имеешь разум, то слушай это и внимай словам моим.
Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.
17 Ненавидящий правду может ли владычествовать? И можешь ли ты обвинить Всеправедного?
Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
18 Можно ли сказать царю: ты - нечестивец, и князьям: вы - беззаконники?
Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
19 Но Он не смотрит и на лица князей и не предпочитает богатого бедному, потому что все они дело рук Его.
А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
20 Внезапно они умирают; среди ночи народ возмутится, и они исчезают; и сильных изгоняют не силою.
Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
21 Ибо очи Его над путями человека, и Он видит все шаги его.
Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
22 Нет тьмы, ни тени смертной, где могли бы укрыться делающие беззаконие.
Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
23 Потому Он же не требует от человека, чтобы шел на суд с Богом.
Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
24 Он сокрушает сильных без исследования и поставляет других на их места;
Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
25 потому что Он делает известными дела их и низлагает их ночью, и они истребляются.
Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
26 Он поражает их, как беззаконных людей, пред глазами других,
Као безбожне разбија их на видику.
27 за то, что они отвратились от Него и не уразумели всех путей Его,
Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
28 так что дошел до Него вопль бедных, и Он услышал стенание угнетенных.
Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
29 Дарует ли Он тишину, кто может возмутить? скрывает ли Он лице Свое, кто может увидеть Его? Будет ли это для народа, или для одного человека,
Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
30 чтобы не царствовал лицемер к соблазну народа.
Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
31 К Богу должно говорить: я потерпел, больше не буду грешить.
Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
32 А чего я не знаю, Ты научи меня; и если я сделал беззаконие, больше не буду.
А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
33 По твоему ли рассуждению Он должен воздавать? И как ты отвергаешь, то тебе следует избирать, а не мне; говори, что знаешь.
Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
34 Люди разумные скажут мне, и муж мудрый, слушающий меня:
Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
35 Иов не умно говорит, и слова его не со смыслом.
Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
36 Я желал бы, чтобы Иов вполне был испытан, по ответам его, свойственным людям нечестивым.
Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
37 Иначе он ко греху своему прибавит отступление, будет рукоплескать между нами и еще больше наговорит против Бога.
Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
