Иов 15
1 И отвечал Елифаз Феманитянин и сказал:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 станет ли мудрый отвечать знанием пустым и наполнять чрево свое ветром палящим,
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 оправдываться словами бесполезными и речью, не имеющею никакой силы?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Да ты отложил и страх и за малость считаешь речь к Богу.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 Нечестие твое настроило так уста твои, и ты избрал язык лукавых.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Тебя обвиняют уста твои, а не я, и твой язык говорит против тебя.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Разве ты первым человеком родился и прежде холмов создан?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Разве совет Божий ты слышал и привлек к себе премудрость?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 Что знаешь ты, чего бы не знали мы? что разумеешь ты, чего не было бы и у нас?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 И седовласый и старец есть между нами, днями превышающий отца твоего.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Разве малость для тебя утешения Божии? И это неизвестно тебе?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 К чему порывает тебя сердце твое, и к чему так гордо смотришь?
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 Что устремляешь против Бога дух твой и устами твоими произносишь такие речи?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 Что такое человек, чтоб быть ему чистым, и чтобы рожденному женщиною быть праведным?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Вот, Он и святым Своим не доверяет, и небеса нечисты в очах Его:
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 тем больше нечист и растлен человек, пьющий беззаконие, как воду.
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 Я буду говорить тебе, слушай меня; я расскажу тебе, что видел,
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 что слышали мудрые и не скрыли слышанного от отцов своих,
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 которым одним отдана была земля, и среди которых чужой не ходил.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 Нечестивый мучит себя во все дни свои, и число лет закрыто от притеснителя;
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 звук ужасов в ушах его; среди мира идет на него губитель.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 Он не надеется спастись от тьмы; видит пред собою меч.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 Он скитается за куском хлеба повсюду; знает, что уже готов, в руках у него день тьмы.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Устрашает его нужда и теснота; одолевает его, как царь, приготовившийся к битве,
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 за то, что он простирал против Бога руку свою и противился Вседержителю,
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 устремлялся против Него с гордою выею, под толстыми щитами своими;
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 потому что он покрыл лице свое жиром своим и обложил туком лядвеи свои.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 И он селится в городах разоренных, в домах, в которых не живут, которые обречены на развалины.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 Не пребудет он богатым, и не уцелеет имущество его, и не распрострется по земле приобретение его.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 Не уйдет от тьмы; отрасли его иссушит пламя и дуновением уст своих увлечет его.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Пусть не доверяет суете заблудший, ибо суета будет и воздаянием ему.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 Не в свой день он скончается, и ветви его не будут зеленеть.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 Сбросит он, как виноградная лоза, недозрелую ягоду свою и, как маслина, стряхнет цвет свой.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 Так опустеет дом нечестивого, и огонь пожрет шатры мздоимства.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 Он зачал зло и родил ложь, и утроба его приготовляет обман.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
