Бытие 2
1 Так совершены небо и земля и все воинство их.
Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2 И совершил Бог к седьмому дню дела Свои, которые Он делал, и почил в день седьмый от всех дел Своих, которые делал.
И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
3 И благословил Бог седьмой день, и освятил его, ибо в оный почил от всех дел Своих, которые Бог творил и созидал.
И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
4 Вот происхождение неба и земли, при сотворении их, в то время, когда Господь Бог создал землю и небо,
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
5 и всякий полевой кустарник, которого еще не было на земле, и всякую полевую траву, которая еще не росла, ибо Господь Бог не посылал дождя на землю, и не было человека для возделывания земли,
И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
6 но пар поднимался с земли и орошал все лице земли.
Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7 И создал Господь Бог человека из праха земного, и вдунул в лице его дыхание жизни, и стал человек душею живою.
А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
8 И насадил Господь Бог рай в Едеме на востоке, и поместил там человека, которого создал.
И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
9 И произрастил Господь Бог из земли всякое дерево, приятное на вид и хорошее для пищи, и дерево жизни посреди рая, и дерево познания добра и зла.
И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
10 Из Едема выходила река для орошения рая; и потом разделялась на четыре реки.
А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
11 Имя одной Фисон: она обтекает всю землю Хавила, ту, где золото;
Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
12 и золото той земли хорошее; там бдолах и камень оникс.
И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
13 Имя второй реки Гихон (Геон): она обтекает всю землю Куш.
А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
14 Имя третьей реки Хиддекель (Тигр): она протекает пред Ассириею. Четвертая река Евфрат.
А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
15 И взял Господь Бог человека, которого создал, и поселил его в саду Едемском, чтобы возделывать его и хранить его.
И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
16 И заповедал Господь Бог человеку, говоря: от всякого дерева в саду ты будешь есть,
И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
17 а от дерева познания добра и зла не ешь от него, ибо в день, в который ты вкусишь от него, смертью умрешь.
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18 И сказал Господь Бог: не хорошо быть человеку одному; сотворим ему помощника, соответственного ему.
И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
19 Господь Бог образовал из земли всех животных полевых и всех птиц небесных, и привел их к человеку, чтобы видеть, как он назовет их, и чтобы, как наречет человек всякую душу живую, так и было имя ей.
Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
20 И нарек человек имена всем скотам и птицам небесным и всем зверям полевым; но для человека не нашлось помощника, подобного ему.
И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21 И навел Господь Бог на человека крепкий сон; и, когда он уснул, взял одно из ребер его, и закрыл то место плотию.
И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
22 И создал Господь Бог из ребра, взятого у человека, жену, и привел ее к человеку.
И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23 И сказал человек: вот, это кость от костей моих и плоть от плоти моей; она будет называться женою, ибо взята от мужа своего.
А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
24 Потому оставит человек отца своего и мать свою и прилепится к жене своей; и будут два одна плоть.
Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
25 И были оба наги, Адам и жена его, и не стыдились.
А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
