1-я Паралипоменон 5
1 Сыновья Рувима, первенца Израилева, - он первенец; но, когда осквернил он постель отца своего, первенство его отдано сыновьям Иосифа, сына Израилева, с тем однакож, чтобы не писаться им первородными;
А синови Рувима, првенца Израиљевог, јер он беше првенац, али кад оскрвни постељу оца свог, дано би његово првенаштво синовима Јосифа сина Израиљевог, али не тако да се броји првенац,
2 потому что Иуда был сильнейшим из братьев своих, и вождь от него, но первенство перенесено на Иосифа.
Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;
3 Сыновья Рувима, первенца Израилева: Ханох, Фаллу, Хецрон и Харми.
Синови Рувима, првенца Израиљевог беху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија,
4 Сыновья Иоиля: Шемая, сын его; его сын Гог, его сын Шимей,
Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј,
5 его сын Миха, его сын Реаия, его сын Ваал,
А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал,
6 его сын Беера, которого отвел в плен Феглафелласар, царь Ассирийский. Он был князем Рувимлян.
А његов син Веира, ког одведе Теглат-Феласар цар асирски; он беше кнез племена Рувимовог.
7 И братья его, по племенам их, по родословному списку их, были: главный Иеиель, потом Захария,
А браћи његовој по породицама њиховим кад се избројаше по коленима својим, беше кнез Јеило и Захарија,
8 и Бела, сын Азаза, сына Шемы, сына Иоиля. Он обитал в Ароере до Нево и Ваал-Меона;
А Вела син Азаза сина Семе сина Јоиловог; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона.
9 а к востоку он обитал до входа в пустыню, идущую от реки Евфрата, потому что стада их были многочисленны в земле Галаадской.
Потом живљаше к истоку дори до пустиње од реке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи галадској.
10 Во дни Саула они вели войну с Агарянами, которые пали от рук их, а они стали жить в шатрах и по всей восточной стороне Галаада.
И за времена Сауловог војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховим по свему источном крају земље галадске.
11 Сыновья Гада жили напротив их в земле Васанской до Салхи:
А синови Гадови живљаху према њима у земљи васанској до Салхе.
12 в Васане Иоиль был главный, Шафан второй, потом Иаанай и Шафат.
Јоило им беше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану.
13 Братьев их с семействами их было семь: Михаил, Мешуллам, Шева, Иорай, Иаакан, Зия и Евер.
А браћа њихова по домовима отачким беху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица.
14 Вот сыновья Авихаила, сына Хурия, сына Иароаха, сына Галаада, сына Михаила, сына Иешишая, сына Иахдо, сына Буза.
Ти беху синови Авихаила сина Урија сина Јароје сина Галада сина Михаила сина Јесисаја сина Јадона сина Вузовог.
15 Ахи, сын Авдиила, сына Гуниева, был главою своего рода.
Ахије син Авдила сина Гунијевог беше поглавар у дому отаца њихових.
16 Они жили в Галааде, в Васане и в зависящих от него городах и во всех окрестностях Сарона, до исхода их.
И живљаху у Галаду, у Васану и селима његовим и у свим подграђима саронским до међа његових.
17 Все они перечислены во дни Иоафама, царя Иудейского, и во дни Иеровоама, царя Израильского.
Сви ови бише избројани за времена Јотама, цара Јудиног и за време Јеровоама, цара Израиљевог.
18 У потомков Рувима и Гада и полуплемени Манассиина было людей воинственных, мужей, носящих щит и меч, стреляющих из лука и приученных к битве, сорок четыре тысячи семьсот шестьдесят, выходящих на войну.
Синова Рувимових и Гадових и половине племена Манасијиног, храбрих људи, што ношаху штит и мач, и затезаху лук, и вештих боју, беше четрдесет и четири хиљаде и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску;
19 И воевали они с Агарянами, Иетуром, Нафишем и Надавом.
И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје,
20 И подана была им помощь против них, и преданы были в руки их Агаряне и все, что у них было, потому что они во время сражения воззвали к Богу, и Он услышал их, за то, что они уповали на Него.
И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у Њ.
21 И взяли они стада их: верблюдов пятьдесят тысяч, из мелкого скота двести пятьдесят тысяч, ослов две тысячи, и сто тысяч душ людей,
И запленише стоку њихову, педесет хиљада камила и двеста и педесет хиљада оваца и две хиљаде магараца и сто хиљада душа људских.
22 потому что много пало убитых, так как от Бога было сражение сие. И жили они на месте их до переселения.
А рањених много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на месту њиховом до сеобе своје.
23 Потомки полуколена Манассиина жили в той земле, от Васана до Ваал-Ермона и Сенира и до горы Ермона; и их было много.
А синови половине племена Манасијиног живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; беху се умножили.
24 И вот главы поколений их: Ефер, Ишьи, Елиил, Азриил, Иеремия, Годавия и Иагдиил, мужи мощные, мужи именитые, главы родов своих.
А ово беху поглавари у дому отаца њихових: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу поглавари у дому отаца својих.
25 Но когда они согрешили против Бога отцов своих и стали блудно ходить вслед богов народов той земли, которых изгнал Бог от лица их,
Али кад згрешише Богу отаца својих и чинише прељубу за боговима народа оне земље, које Бог истреби испред њих,
26 тогда Бог Израилев возбудил дух Фула, царя Ассирийского, и дух Феглафелласара, царя Ассирийского, и он выселил Рувимлян и Гадитян и половину колена Манассиина, и отвел их в Халах, и Хавор, и Ару, и на реку Гозан, - где они до сего дня.
Подиже Бог Израиљев дух Фула, цара асирског и дух Теглат-Феласара, цара асирског, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијиног, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на реку Гозан, где осташе до данас.
