1-я Паралипоменон 11

1 И собрались все Израильтяне к Давиду в Хеврон и сказали: вот, мы кость твоя и плоть твоя;

И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.

2 и вчера, и третьего дня, когда еще Саул был царем, ты выводил и вводил Израиля, и Господь Бог твой сказал тебе: “ты будешь пасти народ Мой, Израиля, и ты будешь вождем народа Моего Израиля”.

И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу.

3 И пришли все старейшины Израилевы к царю в Хеврон, и заключил с ними Давид завет в Хевроне пред лицем Господним; и они помазали Давида в царя над Израилем, по слову Господню, чрез Самуила.

Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила.

4 И пошел Давид и весь Израиль к Иерусалиму, то есть к Иевусу. А там были Иевусеи, жители той земли.

Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.

5 И сказали жители Иевуса Давиду: не войдешь сюда. Но Давид взял крепость Сион; это город Давидов.

И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.

6 И сказал Давид: кто прежде всех поразит Иевусеев, тот будет главою и военачальником. И взошел прежде всех Иоав, сын Саруи, и сделался главою.

Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез.

7 Давид жил в той крепости, потому и называли ее городом Давидовым.

После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.

8 И он обстроил город кругом, начиная от Милло, всю окружность, а Иоав возобновил остальные части города.

И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.

9 И преуспевал Давид, и возвышался более и более, и Господь Саваоф был с ним.

И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим.

10 Вот главные из сильных у Давида, которые крепко подвизались с ним в царстве его, вместе со всем Израилем, чтобы воцарить его, по слову Господню, над Израилем,

А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој;

11 и вот число храбрых, которые были у Давида: Иесваал, сын Ахамани, главный из тридцати. Он поднял копье свое на триста человек и поразил их в один раз.

И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут.

12 По нем Елеазар, сын Додо Ахохиянина, из трех храбрых:

А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака.

13 он был с Давидом в Фасдамиме, куда Филистимляне собрались на войну. Там часть поля была засеяна ячменем, и народ побежал от Филистимлян;

Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја,

14 но они стали среди поля, сберегли его и поразили Филистимлян. И даровал Господь спасение великое!

А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.

15 Трое сих главных из тридцати вождей взошли на скалу к Давиду, в пещеру Одоллам, когда стан Филистимлян был расположен в долине Рефаимов.

И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској.

16 Давид тогда был в укрепленном месте, а охранное войско Филистимлян было тогда в Вифлееме.

А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему.

17 И сильно захотелось пить Давиду, и он сказал: кто напоит меня водою из колодезя Вифлеемского, что у ворот?

И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата?

18 Тогда эти трое пробились сквозь стан Филистимский и почерпнули воды из колодезя Вифлеемского, что у ворот, и взяли, и принесли Давиду. Но Давид не захотел пить ее и вылил ее во славу Господа,

Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу.

19 и сказал: сохрани меня Господь, чтоб я сделал это! Стану ли я пить кровь мужей сих, полагавших души свои! Ибо с опасностью собственной жизни они принесли воду. И не захотел пить ее. Вот что сделали трое этих храбрых.

И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.

20 И Авесса, брат Иоава, был главным из трех: он убил копьем своим триста человек, и был в славе у тех троих.

И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;

21 Из трех он был знатнейшим и был начальником; но с теми тремя не равнялся.

Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже.

22 Ванея, сын Иодая, мужа храброго, великий по делам, из Кавцеила: он поразил двух сыновей Ариила Моавитского; он же сошел и убил льва во рву, в снежное время;

Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.

23 он же убил Египтянина, человека ростом в пять локтей: в руке Египтянина было копье, как навой у ткачей, а он подошел к нему с палкою и, вырвав копье из руки Египтянина, убил его его же копьем:

Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.

24 вот что сделал Ванея, сын Иодая. И он был в славе у тех троих храбрых;

То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

25 он был знатнее тридцати, но с тремя не равнялся, и Давид поставил его ближайшим исполнителем своих приказаний.

Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.

26 А главные из воинов: Асаил, брат Иоава; Елханан, сын Додо, из Вифлеема;

Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема,

27 Шамма Гародитянин; Херец Пелонитянин;

Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,

28 Ира, сын Икеша, Фекоитянин; Евиезер Анафофянин;

Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота,

29 Сивхай Хушатянин; Илай Ахохиянин;

Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,

30 Магарай Нетофафянин; Хелед, сын Вааны, Нетофафянин;

Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,

31 Иттай, сын Рибая, из Гивы Вениаминовой; Ванея Пирафонянин;

Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,

32 Хурай из Нагале-Гааша; Авиел из Аравы;

Урај од потока гаских, Авило из Арвата,

33 Азмавеф Бахарумиянин; Елияхба Шаалбонянин.

Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,

34 Сыновья Гашема Гизонитянина: Ионафан, сын Шаге, Гараритянин;

Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,

35 Ахиам, сын Сахара, Гараритянин; Елифал, сын Уры;

Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,

36 Хефер из Махеры; Ахиа Пелонитянин;

Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,

37 Хецрой Кармилитянин; Наарай, сын Езбая;

Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,

38 Иоиль, брат Нафана; Мивхар, сын Гагрия;

Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,

39 Целек Аммонитянин; Нахарай Берофянин, оруженосец Иоава, сына Саруи;

Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином,

40 Ира Ифриянин; Гареб Ифриянин;

Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

41 Урия Хеттеянин; Завад, сын Ахлая;

Урија Хетејин, Завад син Алајев,

42 Адина, сын Шизы, Рувимлянин, Глава Рувимлян, и у него было тридцать;

Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим,

43 Ханан, сын Маахи; Иосафат Мифниянин;

Анан син Масин, и Јосафат из Митне,

44 Уззия Аштерофянин; Шама и Иеиел, сыновья Хофама Ароерянина;

Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,

45 Иедиаел, сын Шимрия, и Иоха, брат его, Фициянин;

Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,

46 Елиел из Махавима, и Иеривай и Иошавия, сыновья Елнаама, и Ифма Моавитянин;

Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,

47 Елиел, Овед и Иасиел из Мецоваи.

Елило и Овид и Јасило из Месоваје.