< ЦЕФАНИЯ 1 >
1 Кувынтул Домнулуй каре а фост спус луй Цефания, фиул луй Куши, фиул луй Гедалия, фиул луй Амария, фиул луй Езекия, пе время луй Иосия, фиул луй Амон, ымпэратул луй Иуда.
Реч Господња која дође Софонији, сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијиног, за времена Јосије, сина Амоновог, цара Јудиног.
2 „Вой нимичи тотул де пе фаца пэмынтулуй”, зиче Домнул.
Све ћу узети са земље, говори Господ;
3 „Вой нимичи оамений ши вителе, пэсэриле черулуй ши пештий мэрий, петреле де потикнире ши пе чей рэй ымпреунэ ку еле; вой нимичи ку десэвыршире пе оамень де пе фаца пэмынтулуй”, зиче Домнул.
Узећу људе и стоку, узећу птице небеске и рибе морске и саблазни с безбожницима, и истребићу људе са земље, говори Господ.
4 „Ымь вой ынтинде мына ымпотрива луй Иуда ши ымпотрива тутурор локуиторилор Иерусалимулуй; вой нимичи ку десэвыршире дин локул ачеста рэмэшицеле луй Баал, нумеле служиторилор сэй ши преоций ымпреунэ ку ей,
Јер ћу махнути руком својом на Јуду и на све становнике јерусалимске, и истребићу из места овог остатак Валов и име свештеника идолских с другим свештеницима,
5 пе чей че се ынкинэ пе акоперишурь ынаинтя оштирий черурилор, пе чей че се ынкинэ журынд пе Домнул, дар каре журэ ши пе ымпэратул лор, Малкам,
И оне који се клањају на крововима војсци небеској и који се клањају и куну се Господом и који се куну Мелхомом.
6 пе чей че с-ау абэтут де ла Домнул ши пе чей че ну каутэ пе Домнул, нич ну ынтрябэ де Ел.”
И оне који се одвраћају од Господа и који не траже Господа нити питају за Њ.
7 Тэчере ынаинтя Домнулуй Думнезеу! Кэч зиуа Домнулуй есте апроапе, кэч Домнул а прегэтит жертфа, Шь-а сфинцит оаспеций.
Ћути пред Господом Господом, јер је близу дан Господњи, јер је Господ приготовио жртву и позвао своје званице.
8 „Ын зиуа жертфей Домнулуй, вой педепси пе воевозий ши пе фиий ымпэратулуй ши пе тоць чей че поартэ хайне стрэине.
И у дан жртве Господње походићу кнезове и царске синове и све који носе туђинско одело.
9 Ын зиуа ачея, вой педепси ши пе тоць чей че сар песте праг, пе чей че умплу де силничие ши де ыншелэчуне каса стэпынулуй лор.
И походићу у тај дан све који скачу преко прага, који пуне кућу господара својих грабежом и преваром.
10 Ын зиуа ачея”, зиче Домнул, „се вор аузи стригэте де жале ла Поарта Пештилор, урлете ын чялалтэ махала а четэций ши ун маре прэпэд пе дялурь.
И у тај ће дан, вели Господ, бити вика од рибљих врата, и јаук с друге стране, и полом велик с хумова.
11 Вэитаци-вэ, локуиторь дин Мактеш! Кэч тоць чей че фак негоц сунт нимичиць, тоць чей ынкэркаць ку арӂинт сунт нимичиць ку десэвыршире.
Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истребише се сви који носе сребро.
12 Ын время ачея, вой скормони Иерусалимул ку фелинаре ши вой педепси пе тоць оамений каре се бизуе пе дрождииле лор ши зик ын инима лор: ‘Домнул ну ва фаче нич бине, нич рэу!’
И у то ћу време разгледати Јерусалим са жишцима, и походићу људе који леже на својој дрождини, који говоре у срцу свом: Господ не чини ни добро ни зло.
13 Авериле лор вор фи де жаф ши каселе лор вор фи пустиите; вор зиди касе, ши ну ле вор локуи, вор сэди вий, ши ну вор бя вин дин еле.”
И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих.
14 Зиуа чя маре а Домнулуй есте апроапе, есте апроапе ши вине ын грабэ маре! Да, есте апроапе зиуа чя амарникэ а Домнулуй, ши витязул ципэ ку амар.
Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо; глас ће бити дана Господњег, горко ће тада викати јунак.
15 Зиуа ачея есте о зи де мыние, о зи де неказ ши де гроазэ, о зи де пустиире ши де нимичире, о зи де ынтунерик ши де негурэ, о зи де норь ши де ынтунечиме,
Тај је дан, дан када ће бити гнев, дан, када ће бити туга и мука, дан, када ће бити пустошење и затирање, дан, када ће бити мрак и тама, дан, када ће бити облак и магла.
16 о зи ын каре вор рэсуна трымбица ши стригэтеле де рэзбой ымпотрива четэцилор ынтэрите ши а турнурилор ыналте.
Дан, када ће бити трубљење и поклич на тврде градове и на високе углове.
17 „Атунч вой пуне пе оамень ла стрымтоаре ши вор быжбыи ка ниште орбь, пентру кэ ау пэкэтуит ымпотрива Домнулуй; де ачея ле вой вэрса сынӂеле ка прафул ши карня, ка гуноюл!”
И притеснићу људе, те ће ићи као слепи, јер згрешише Господу; и крв ће се њихова просути као прах и телеса њихова као гној.
18 Нич арӂинтул, нич аурул лор ну ва путя сэ-й избэвяскэ ын зиуа мынией Домнулуй, чи тоатэ цара ва фи мистуитэ де фокул ӂелозией Луй, кэч ва нимичи деодатэ пе тоць локуиторий цэрий.
Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; и сву ће земљу прождрети огањ ревности Његове; јер ће брзо учинити крај свима становницима земаљским.