ЦЕФАНИЯ 2
1 Веници-вэ ын фире ши черчетаци-вэ, ням фэрэ рушине,
Саберите се, саберите се, народе немили.
2 пынэ ну се ымплинеште хотэрыря – ка плява трече время –, пынэ ну вине песте вой мыния апринсэ а Домнулуй, пынэ ну вине песте вой зиуа мынией Домнулуй!
Док није изашао суд, и дан прошао као плева, док није дошао на вас љути гнев Господњи, док није дошао на вас дан гнева Господњег.
3 Кэутаць пе Домнул, тоць чей смериць дин царэ каре ымплиниць порунчиле Луй! Кэутаць дрептатя, кэутаць смерения! Поате кэ вець фи круцаць ын зиуа мынией Домнулуй.
Тражите Господа сви који сте кротки у земљи, који чините шта је наредио; тражите правду, тражите кротост, еда бисте се сакрили на дан гнева Господњег.
4 Кэч Газа ва фи пэрэситэ, Аскалонул ва фи пустиит, попорул дин Асдод ва фи изгонит зиуа-н амяза маре ши Екронул ва фи смулс дин рэдэчинь.
Јер ће се Газа оставити и Аскалон ће опустети; Азот ће се одагнати у подне и Акарон ће се искоренити.
5 Вай де локуиторий де пе малуриле мэрий, вай де нямул керетицилор! Аша а ворбит Домнул ымпотрива та, Канаане, цара филистенилор: „Те вой нимичи ши ну вей май авя локуиторь!
Тешко онима који живе по бреговима морским, народу херетејском: реч је Господња на вас, Ханане, земљо филистејска, ја ћу те затрти да не буде становника у теби.
6 Малуриле мэрий вор ажунӂе ислазурь де пэшунат, локуинце пентру пэсторь ши тырле де ой.
И брегови ће морски бити станови и јаме пастирске и торови за стада.
7 Малуриле ачестя вор фи пентру рэмэшицеле касей луй Иуда; аколо вор паште; се вор одихни сяра ын каселе Аскалонулуй, кэч Домнул Думнезеул лор ну-й ва уйта ши ва адуче ынапой пе принший лор де рэзбой.’
И тај ће крај бити остатку дома Јудиног; онде ће пасти; у домовима ће аскалонским легати увече; јер ће их походити Господ Бог њихов и повратити робље њихово.
8 Ам аузит окэриле Моабулуй ши батжокуриле копиилор луй Амон, кынд дефэймау пе попорул Меу ши се ридикау ку труфие ымпотрива хотарелор лор.
Чуо сам руг Моавов и укоре синова Амонових којима ружише мој народ, и раширише се преко међа њихових.
9 Де ачея, пе вяца Мя”, зиче Домнул оштирилор, Думнезеул луй Исраел, „кэ Моабул ва фи ка Содома ши копиий луй Амон, ка Гомора: ун лок акоперит ку мэрэчинь, о гроапэ де саре, ун пустиу вешник; рэмэшица попорулуй Меу ый ва жефуи, рэмэшица нямулуй Меу ый ва стэпыни.”
Зато, тако ја био жив, говори Господ над војскама, Бог Израиљев, Моав ће бити као Содом и синови Амонови као Гомор, место копривама, и сланица и вечна пустош; остатак народа мог оплениће их, и који остану од народа мог наследиће их.
10 Лукрул ачеста ли се ва ынтымпла пентру мындрия лор, пентру кэ ау батжокорит ши ау фост семець ку попорул Домнулуй оштирилор.
То ће им бити за поноситост њихову; јер ружише народ Господа над војскама и подизаше се на Њ.
11 Домнул ва фи грозав ымпотрива лор, кэч ва нимичи пе тоць думнезеий пэмынтулуй, ши фиекаре се ва ынкина ынаинтя Луй ын цара луй, ын тоате остроавеле нямурилор.
Страшан ће им бити Господ, јер ће истребити све богове земаљске, и Њему ће се клањати сваки из свог места, сва острва народна.
12 „Кяр ши вой, етиопенилор, вець фи стрэпуншь ку сабия Мя.”
И ви, Етиопљани, бићете побијени мачем мојим.
13 Ел Ышь ва ынтинде мына ши спре мязэноапте, ва нимичи Асирия ши ва префаче Ниниве ынтр-о пустиетате, ынтр-ун пэмынт фэрэ апэ, ка пустиул.
И дигнуће руку своју на север, и затрће Асирску, и Ниневију ће опустети да буде сува као пустиња.
14 Ын мижлокул четэций се вор кулка турме де вите де тот фелул; пеликанул ши аричул вор рэмыне ноаптя пе коперишуриле стылпилор ей. Ла ферестре се вор аузи ципетеле лор, пустииря ва фи ын праг, кэч кэптушяла де чедру ва фи скоасэ.
И у њој ће лежати стада, свакојако зверје између народа, и гем и ћук ноћиваће на довратницима њеним; гласом ће певати на прозорима; пустош ће бити на праговима, јер ће се поскидати кедровина.
15 Ятэ дар четатя ачея веселэ, каре стэтя плинэ де ынкредере ши зичя ын инима ей: „Еу ши ничуна афарэ де мине!” Вай! Кум с-а префэкут ын пустиу ши ын кулкуш де фяре! Тоць чей че трек пе лынгэ еа флуерэ ши аратэ ку мына!
Такав ће бити весели град, који седи без бриге, који говори у срцу свом: Ја сам, и осим мене нема другог. Како опусте! Поста ложа зверју! Ко год прође мимо њ звиждаће и махати руком.
