ЗАХАРИЯ 5
1 Ам ридикат дин ноу окий ши м-ам уйтат; ши ятэ кэ ера ун сул де карте каре збура.
Потом опет подигох очи своје и видех; а то књига лећаше.
2 Ел м-а ынтребат: „Че везь?” Еу ам рэспунс: „Вэд ун сул де карте збурынд; аре о лунӂиме де доуэзечь де коць ши о лэциме де зече коць.”
И он ми рече: Шта видиш? А ја рекох: Видим књигу где лети, дужина јој двадесет лаката, а ширина десет лаката.
3 Ши ел мь-а зис: „Ачеста есте блестемул каре есте песте тоатэ цара, кэч, дупэ кум есте скрис пе ел, орьче хоц ши орьчине журэ стрымб вор фи нимичиць ку десэвыршире де аич.”
Тада ми рече: То је проклетство које изађе на сву земљу, јер сваки који краде истребиће се по њој с једне стране, и који се год куне криво истребиће се по њој с друге стране.
4 „Ыл тримит”, зиче Домнул оштирилор, „ка сэ интре ын каса хоцулуй ши а челуй че журэ стрымб ын Нумеле Меу, ка сэ рэмынэ ын каса ачея ши с-о мистуе ымпреунэ ку лемнеле ши петреле ей.”
Ја ћу је пустити, говори Господ над војскама, те ће доћи на кућу лупежу и на кућу ономе који се куне мојим именом криво, и стајаће му усред куће и сатрће је, и дрвље јој и камење.
5 Ынӂерул каре ворбя ку мине а ынаинтат ши мь-а зис: „Ридикэ окий ши привеште че есе де аколо!”
Потом изиђе анђео који говораше са мном, и рече ми: Подигни очи своје и види шта је ово што излази.
6 Еу ам рэспунс: „Че есте ачаста?” Ши ел а зис: „Иесе ефа.” Ши а адэугат: „Ачаста есте нелеӂюиря лор ын тоатэ цара.”
А ја рекох: Шта је? А он рече: То је ефа што излази. И рече: То им је безбожност по свој земљи.
7 Ши ятэ кэ се ридика ун талант де плумб ши, ын мижлокул ефей, шедя о фемее.
И гле, подизаше се таланат олова, и једна жена сеђаше усред ефе.
8 Ел а зис: „Ачаста есте нелеӂюиря!” Ши й-а дат брынчь ын ефэ ши а арункат буката де плумб песте гура ефей.
И он рече: То је безбожност. И врже је усред ефе, и врже онај комад олова одозго на ждрело јој.
9 Ам ридикат окий ши м-ам уйтат; ши ятэ кэ с-ау арэтат доуэ фемей. Ын арипиле лор суфла вынтул: еле авяу арипь ка але кокостыркулуй. Ау ридикат ефа ынтре пэмынт ши чер.
И подигох очи своје и видех, а то две жене излажаху, и ветар им беше под крилима, а крила им беху као у роде, и дигоше ефу међу земљу и небо.
10 Атунчь ам ынтребат пе ынӂерул каре ворбя ку мине: „Унде дук еле ефа?”
И рекох анђелу који говораше са мном: Куда оне носе ефу?
11 Ел мь-а рэспунс: „Се дук сэ-й зидяскэ о касэ ын цара Шинеар, ка сэ фие ашезатэ аколо ши сэ рэмынэ пе локул ей.”
А он ми рече: Да јој начине кућу у земљи Сенару; и онде ће се наместити и поставити на своје подножје.
