Кынтаря кынтэрилор 7

1 Че фрумоасе ыць сунт пичоареле ын ынкэлцэминтя та, фатэ де домн! Марӂиниле ротунде але коапсей тале сунт ка ниште лэнцишоаре де пус ла гыт, лукрате де мыниле унуй мештер искусит.

Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.

2 Пынтечеле тэу есте ун пахар ротунд, де унде ну липсеште винул мироситор; трупул тэу есте ун сноп де грыу, ынчинс ку кринь.

Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

3 Амындоуэ цыцеле тале сунт ка дой пуй де черб, ка ӂемений уней кэприоаре.

Две дојке твоје као два близанца срнчета;

4 Гытул тэу есте ка ун турн де филдеш; окий тэй сунт ка язуриле Хесбонулуй, де лынгэ Поарта Бат-Рабим; насул тэу есте ка турнул Либанулуй, каре привеште спре Дамаск.

Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;

5 Капул тэу есте кум е Кармелул ши пэрул капулуй тэу есте ка пурпура ымпэрэтяскэ: пынэ ши ун ымпэрат ар фи ынлэнцуит де плетеле тале!…

Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

6 Че фрумоасэ ши че плэкутэ ешть ту, юбито, ын мижлокул десфэтэрилор!

Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!

7 Статура та есте ка финикул ши цыцеле тале ка ниште стругурь.

Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

8 Ымь зик: „Мэ вой суи ын финик ши-й вой апука крэчиле!” Атунч, цыцеле тале вор фи ка стругурий дин вие, миросул суфлэрий тале, ка ал мерелор.

Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;

9 Ши гура та тоарнэ ун вин алес, каре курӂе лин, ка рэспунс ла дезмердэриле меле, ши алунекэ пе бузеле ноастре кынд адормим! –

И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.

10 Еу сунт а юбитулуй меу, ши ел дореште де мине.

Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

11 Вино, юбитуле, хайдем сэ ешим пе кымп, сэ мынем ноаптя ын сате!

Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

12 Дис-де-диминяцэ не вом дуче ла вий сэ ведем дакэ а ынмугурит вия, дакэ с-а дескис флоаря ши дакэ ау ынфлорит родииле. Аколо ыць вой да драгостя мя.

Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.

13 Мандрагореле ышь рэспындеск миросул ши дясупра уший авем тот фелул де роаде буне, ной ши векь, пе каре пентру тине, юбитуле, ле-ам пэстрат.

Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.