Кынтаря кынтэрилор 6

1 Унде с-а дус юбитул тэу, чя май фрумоасэ динтре фемей? Ынкотро а апукат юбитул тэу, ка сэ-л кэутэм ши ной ымпреунэ ку тине? –

Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

2 Юбитул меу с-а коборыт ла грэдина луй, ла стратул де миресме, ка сэ-шь паскэ турма ын грэдинь ши сэ кулягэ кринь.

Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

3 Еу сунт а юбитулуй меу ши юбитул меу есте ал меу; ел ышь паште турма ынтре кринь. –

Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

4 Фрумоасэ ешть, юбито, ка Тирца, плэкутэ ка Иерусалимул, дар кумплитэ ка ниште ошть суб стягуриле лор.

Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

5 Ынтоарче-ць окий де ла мине, кэч мэ тулбурэ. Перий тэй сунт ка о турмэ де капре каре попосеск пе коама Галаадулуй.

Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

6 Динций тэй сунт ка о турмэ де ой каре ес дин скэлдэтоаре, тоате ку ӂемень, ши ничуна дин еле ну есте стярпэ.

Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

7 Образул тэу есте ка о жумэтате де родие, суб марама та…

Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

8 Ам шайзечь де ымпэрэтесе, оптзечь де циитоаре ши фете фэрэ нумэр,

Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

9 дар нумай уна сингурэ есте порумбица мя, неприхэнита мя; еа есте сингурэ ла мама са, чя май алясэ а челей че а нэскут-о. Фетеле о вэд ши о нумеск феричитэ; ымпэрэтеселе ши циитоареле, де асеменя, о лаудэ. –

Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

10 „Чине есте ачея каре се ивеште ка зориле, фрумоасэ ка луна, куратэ ка соареле, дар кумплитэ ка ниште ошть суб стягуриле лор?” –

Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

11 М-ам коборыт ын грэдина ку нучь сэ вэд вердяца дин вале, сэ вэд дакэ а ынмугурит вия ши дакэ ау ынфлорит родииле.

Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

12 Дар, фэрэ сэ баг де сямэ, доринца мя м-а дус ла кареле попорулуй унуй ом алес. –

Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

13 Ынтоарче-те, ынтоарче-те, Суламито! Ынтоарче-те, ынтоарче-те, ка сэ те привим. – Че авець вой сэ вэ уйтаць ла Суламита ка ла ниште фете че жоакэ ын кор?

Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.