Кынтаря кынтэрилор 1
1 Кынтаря кынтэрилор, фэкутэ де Соломон.
Соломунова песма над песмама.
2 Сэ мэ сэруте ку сэрутэриле гурий луй! Кэч тоате дезмердэриле тале сунт май буне декыт винул,
Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3 мироденииле тале ау ун мирос плэкут. Нумеле тэу есте ка о мирясмэ вэрсатэ. Де ачея те юбеск пе тине фетеле!
Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4 Траӂе-мэ дупэ тине! Ши хайдем сэ алергэм! Ымпэратул мэ дуче ын одэиле луй… Не вом весели ши не вом букура де тине; вом лэуда дезмердэриле тале май мулт декыт винул! Пе дрепт ешть юбит.
Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5 Сунт нягрэ, дар сунт фрумоасэ, фийче але Иерусалимулуй, кум сунт кортуриле Кедарулуй ши кум сунт ковоареле луй Соломон.
Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6 Ну вэ уйтаць кэ сунт аша де негричоасэ, кэч м-а арс соареле. Фиий мамей меле с-ау мыният пе мине ши м-ау пус пэзитоаре ла вий. Дар вия фрумусеций меле н-ам пэзит-о.
Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7 Спуне-мь ту, пе каре те юбеште инима мя, унде ыць пашть оиле, унде те одихнешть ла амязэ? Кэч де че сэ умблу ка о рэтэчитэ пе ла турмеле товарэшилор тэй? –
Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8 Дакэ ну штий, о, ту, чя май фрумоасэ динтре фемей, ешь пе урмеле оилор ши паште-ць езий лынгэ колибеле пэсторилор!
Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9 Ку япа ынхэматэ ла кареле луй Фараон те асемэн еу пе тине, скумпа мя.
Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10 Че фрумошь ыць сунт ображий ын мижлокул лэнцишоарелор де ла гыт ши че фрумос ыць есте гытул ын мижлокул ширурилор де мэргэритаре!
Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11 Ыць вом фаче деч лэнцишоаре де аур, ку стропитурь де арӂинт. –
Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12 Кыт стэ ымпэратул ла маса луй, нардул меу ышь рэспындеште миросул.
Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13 Пряюбитул меу ымь есте ка ун мэнункь де мир каре се одихнеште ынтре цыцеле меле.
Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14 Пряюбитул меу есте пентру мине ун стругуре де мэлиницэ дин вииле дин Ен-Геди. –
Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15 Че фрумоасэ ешть, юбито, уйте че фрумоасэ ешть, ку окий тэй де порумбицэ! –
Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16 Че фрумос ешть, пряюбитуле, че плэкут ешть! Вердяца есте патул ностру! –
Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17 Чедрий сунт гринзиле каселор ноастре ши кипароший сунт пардоселиле ноастре. –
Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
