Апокалипса 19
1 Дупэ ачея, ам аузит ын чер ка ун глас путерник де глоатэ мултэ, каре зичя: „Алелуя! Але Домнулуй Думнезеулуй ностру сунт мынтуиря, слава, чинстя ши путеря!
И после овог чух глас велики народа многог на небу где говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Господу нашем;
2 Пентру кэ жудекэциле Луй сунт адевэрате ши дрепте. Ел а жудекат пе курва чя маре, каре стрика пэмынтул ку курвия ей, ши а рэзбунат сынӂеле робилор Сэй дин мына ей.”
Јер су истинити и прави судови Његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својим, и покајао крв слугу својих од руке њене.
И другом рекоше: Алилуја! И дим њен излажаше ва век века. (aiōn g165)
4 Ши чей доуэзечь ши патру де бэтрынь ши челе патру фэптурь вий с-ау арункат ла пэмынт ши с-ау ынкинат луй Думнезеу, каре шедя пе скаунул де домние. Ши ау зис: „Амин! Алелуя!”
И падоше двадесет и четири старешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сеђаше на престолу, говорећи: Амин, алилуја!
5 Ши дин скаунул де домние а ешит ун глас каре зичя: „Лэудаць пе Думнезеул ностру, тоць робий Луй, вой, каре вэ темець де Ел, мичь ши марь!”
И глас изиђе од престола који говори: Хвалите Бога нашег све слуге Његове, и који Га се бојите, и мали и велики.
6 Ши ам аузит ка ун глас де глоатэ мултэ, ка вуетул унор апе мулте, ка бубуитул унор тунете путерниче, каре зичя: „Алелуя! Домнул Думнезеул ностру Чел Атотпутерник а ынчепут сэ ымпэрэцяскэ.
И чух као глас народа многог, и као глас вода многих, и као глас громова јаких, који говоре: Алилуја! Јер царује Господ Бог Сведржитељ.
7 Сэ не букурэм, сэ не веселим ши сэ-Й дэм славэ! Кэч а венит нунта Мелулуй; соция Луй с-а прегэтит
Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу Њему; јер дође свадба Јагњетова, и жена Његова приправила се;
8 ши и с-а дат сэ се ымбраче ку ин субцире, стрэлучитор ши курат.” (Инул субцире сунт фаптеле неприхэните але сфинцилор.)
И дано јој би да се обуче у свилу чисту и белу: јер је свила правда светих.
9 Апой мь-а зис: „Скрие: Фериче де чей кемаць ла оспэцул нунций Мелулуй!” Апой мь-а зис: „Ачестя сунт адевэрателе кувинте але луй Думнезеу!”
И рече ми: Напиши: Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове. И рече ми: Ове су речи истините Божије.
10 Ши м-ам арункат ла пичоареле луй ка сэ мэ ынкин луй, дар ел мь-а зис: „Фереште-те сэ фачь уна ка ачаста! Еу сунт ун ымпреунэ-служитор ку тине ши ку фраций тэй, каре пэстрязэ мэртурия луй Исус. Луй Думнезеу ынкинэ-те!” (Кэч мэртурия луй Исус есте духул пророчией.)
И паднувши пред ногама његовим поклоних му се; и рече ми: Гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају сведочанство Исусово. Богу се поклони; јер је сведочанство Исусово Дух Пророштва.
11 Апой ам вэзут черул дескис ши ятэ кэ с-а арэтат ун кал алб! Чел че ста пе ел се кямэ „Чел крединчос” ши „Чел адевэрат” ши Ел жудекэ ши Се луптэ ку дрептате.
И видех небо отворено, и гле, коњ бео, и који сеђаше на њему зове се Веран и Истинит, и суди по правди и војује.
12 Окий Луй ерау ка пара фокулуй; капул ыл авя ынкунунат ку мулте кунунь ымпэрэтешть ши пурта ун нуме скрис пе каре нимень ну-л штие декыт нумай Ел сингур.
А очи су Му као пламен огњени, и на глави Његовој круне многе, и имаше име написано, ког нико не зна до Он сам.
13 Ера ымбрэкат ку о хайнэ ынмуятэ ын сынӂе. Нумеле Луй есте: „Кувынтул луй Думнезеу”.
И беше обучен у хаљину црвену од крви, и име се Његово зове: Реч Божија.
14 Оштиле дин чер Ыл урмау кэларе пе кай албь, ымбрэкате ку ин субцире, алб ши курат.
И војске небеске иђаху за Њим на коњима белим, обучене у свилу белу и чисту.
15 Дин гура Луй ешя о сабие аскуцитэ, ка сэ ловяскэ нямуриле ку еа, пе каре ле ва кырмуи ку ун тояг де фер. Ши ва кэлка ку пичоареле тяскул винулуй мынией апринсе а Атотпутерникулуй Думнезеу.
И из уста Његових изиђе мач оштар, да њиме побије незнабошце; и Он ће их пасти с палицом гвозденом; и Он гази кацу вина и срдње и гнева Бога Сведржитеља.
16 Пе хайнэ ши пе коапсэ авя скрис нумеле ачеста: „Ымпэратул ымпэрацилор ши Домнул домнилор”.
И има на хаљини и на стегну свом име написано: Цар над царевима и Господар над господарима.
17 Апой ам вэзут ун ынӂер каре стэтя ын пичоаре ын соаре. Ел а стригат ку глас таре ши а зис тутурор пэсэрилор каре збурау прин мижлокул черулуй: „Вениць, адунаци-вэ ла оспэцул чел маре ал луй Думнезеу,
И видех једног анђела где стоји на сунцу и повика гласом великим говорећи свима птицама које лете испод неба: Дођите и скупите се на велику вечеру Божију,
18 ка сэ мынкаць карня ымпэрацилор, карня кэпитанилор, карня челор витежь, карня каилор ши а кэлэрецилор ши карня а тот фелул де оамень, слобозь ши робь, мичь ши марь!”
Да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и од оних који седе на њима, и меса од свих слободњака и робова, и од малих и од великих.
19 Ши ам вэзут фяра ши пе ымпэраций пэмынтулуй ши оштиле лор, адунате ка сэ факэ рэзбой ку Чел че шедя кэларе пе кал ши ку оастя Луй.
И видех звер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију с Оним што седи на коњу и с војскама Његовим.
21 Яр чейлалць ау фост учишь ку сабия каре ешя дин гура Челуй че шедя кэларе пе кал. Ши тоате пэсэриле с-ау сэтурат дин карня лор.
А остали побијени бише мачем Оног што седи на коњу, који изиђе из уста Његових: и све се птице наситише од меса њиховог.
