Апокалипса 10
1 Апой ам вэзут ун алт ынӂер путерник, каре се кобора дин чер ынвэлуит ынтр-ун нор. Дясупра капулуй луй ера куркубеул; фаца луй ера ка соареле ши пичоареле луй ерау ка ниште стылпь де фок.
И видех другог анђела јаког где силази с неба, који беше обучен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени;
2 Ын мынэ циня о кэртичикэ дескисэ. А пус пичорул дрепт пе маре ши пичорул стынг пе пэмынт
И имаше у руци својој књижицу отворену, и метну ногу своју десну на море, а леву на земљу.
3 ши а стригат ку глас таре, кум рэкнеште ун леу. Кынд а стригат ел, челе шапте тунете ау фэкут сэ се аудэ гласуриле лор.
И повика гласом великим, као лав кад риче; и кад он повика, говораше седам громова гласове своје.
4 Ши кынд ау фэкут челе шапте тунете сэ се аудэ гласуриле лор, ерам гата сэ мэ апук сэ скриу; ши ам аузит дин чер ун глас, каре зичя: „Печетлуеште че ау спус челе шапте тунете ши ну скрие че ау спус!”
И кад говорише седам громова гласове своје, хтедох да пишем, и чух глас с неба који ми говори: Запечати шта говорише седам громова, и ово не пиши.
5 Ши ынӂерул пе каре-л вэзусем стынд ын пичоаре пе маре ши пе пэмынт шь-а ридикат мына дряптэ спре чер
И анђео ког видех где стоји на мору и на земљи, подиже руку своју к небу,
6 ши а журат пе Чел че есте виу ын вечий вечилор, каре а фэкут черул ши лукруриле дин ел, пэмынтул ши лукруриле де пе ел, маря ши лукруриле дин еа, кэ ну ва май фи ничо зэбавэ, (aiōn g165)
И закле се Оним који живи ва век века, који сазда небо и шта је на њему, и земљу и шта је на њој, и море и шта је у њему, да времена већ неће бити; (aiōn g165)
7 чи кэ, ын зилеле ын каре ынӂерул ал шаптеля ва суна дин трымбица луй, се ва сфырши тайна луй Думнезеу, дупэ вестя бунэ веститэ де Ел робилор Сэй пророчилор.
Него у дане гласа седмог анђела кад затруби, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави својим слугама пророцима.
8 Ши гласул пе каре-л аузисем дин чер мь-а ворбит дин ноу ши мь-а зис: „Ду-те де я кэртичика дескисэ дин мына ынӂерулуй каре стэ ын пичоаре пе маре ши пе пэмынт!”
И глас који чух с неба, опет проговори са мном и рече: Иди и узми књижицу отворену из руке оног анђела што стоји на мору и на земљи.
9 М-ам дус ла ынӂер ши й-ам черут сэ-мь дя кэртичика. „Я-о”, мь-а зис ел, „ши мэнынк-о; еа ыць ва амэры пынтечеле, дар ын гура та ва фи дулче ка мьеря.”
И отидох к анђелу, и рекох му: Дај ми књижицу. И рече ми: Узми и изједи је; и горка ће бити у трбуху твом, али у устима биће ти слатка као мед.
10 Ам луат кэртичика дин мына ынӂерулуй ши ам мынкат-о: ын гура мя а фост дулче ка мьеря, дар, дупэ че ам мынкат-о, ми с-а умплут пынтечеле де амэрэчуне.
И узех књижицу из руке анђелове, и изједох је; и беше у устима мојим као мед слатка, а кад је изједох, беше горка у трбуху мом.
11 Апой мь-а зис: „Требуе сэ пророчешть дин ноу ку привире ла мулте нороаде, нямурь, лимбь ши ымпэраць.”
И рече ми: Ваља ти опет пророковати народима и племенима и језицима и царевима многима.
