Псалмул 90
1 Доамне, Ту ай фост локул ностру де адэпост дин ням ын ням.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Ынаинте ка сэ се фи нэскут мунций ши ынаинте ка сэ се фи фэкут пэмынтул ши лумя, дин вешничие ын вешничие, Ту ешть Думнезеу!
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Ту ынторчь пе оамень ын цэрынэ ши зичь: „Ынтоарчеци-вэ, фиий оаменилор!”
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Кэч ынаинтя Та, о мие де ань сунт ка зиуа де ерь, каре а трекут, ши ка о стражэ дин ноапте.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Ый мэтурь ка ун вис: диминяца сунт ка ярба, каре ынколцеште ярэшь:
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 ынфлореште диминяца ши креште, яр сяра есте тэятэ ши се усукэ.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Ной сунтем мистуиць де мыния Та ши ынгрозиць де урӂия Та.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Ту пуй ынаинтя Та нелеӂюириле ноастре ши скоць ла лумина Фецей Тале пэкателе ноастре челе аскунсе.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Тоате зилеле ноастре пер де урӂия Та, ведем кум ни се дук аний ка ун сунет.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Аний веций ноастре се ридикэ ла шаптезечь де ань, яр, пентру чей май тарь, ла оптзечь де ань; ши лукрул ку каре се мындреште омул ын тимпул лор ну есте декыт трудэ ши дурере, кэч трек юте, ши ной збурэм.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Дар чине я сяма ла тэрия мынией Тале ши ла урӂия Та, аша кум се кувине сэ се тямэ де Тине?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Ынвацэ-не сэ не нумэрэм бине зилеле, ка сэ кэпэтэм о инимэ ынцеляптэ!
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Ынтоарче-те, Доамне! Пынэ кынд зэбовешть? Ай милэ де робий Тэй!
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Сатурэ-не ын фиекаре диминяцэ де бунэтатя Та ши тоатэ вяца ноастрэ не вом букура ши не вом весели!
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Ынвеселеште-не тот атытя зиле кыте не-ай смерит, тот атыця ань кыць ам вэзут ненорочиря!
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Сэ се арате робилор Тэй лукраря Та ши слава Та фиилор лор!
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Фие песте ной бунэвоинца Домнулуй Думнезеулуй ностру! Ши ынтэреште лукраря мынилор ноастре, да, ынтэреште лукраря мынилор ноастре!
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
