< Псалмул 82 >

1 Думнезеу стэ ын адунаря луй Думнезеу; Ел жудекэ ын мижлокул думнезеилор.
Бог стаде на сабору Божијем, усред богова изрече суд:
2 „Пынэ кынд вець жудека стрымб ши вець кэута ла фаца челор рэй?
"Докле ћете судити неправо, и безбожницима гледати ко је ко?
3 Фачець дрептате челуй слаб ши орфанулуй, даць дрептате ненорочитулуй ши сэракулуй,
Судите убогоме и сироти, оног кога гоне и ништега правдајте.
4 скэпаць пе чел невояш ши липсит, избэвици-й дин мына челор рэй!”
Избављајте убогога и ништега, из руке безбожничке отимајте.
5 Дар ей ну вор сэ штие де нимик, ну причеп нимик, чи умблэ ын ынтунерик, де ачея се клатинэ тоате темелииле пэмынтулуй.
Не познаше, нити разумеше, ходе по тами; задрмаше се земљи сви темељи.
6 Еу ам зис: „Сунтець думнезей, тоць сунтець фий ай Челуй Пряыналт.
Рекох: Богови сте, и синови Вишњег сви.
7 Ынсэ вець мури ка ниште оамень, вець кэдя ка ун домнитор оарекаре.”
Али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете."
8 Скоалэ-Те, Думнезеуле, ши жудекэ пэмынтул! Кэч тоате нямуриле сунт але Тале.
Устани, Боже, суди земљи; јер су Твоји по наследству сви народи.

< Псалмул 82 >