Псалмул 74
1 Пентру че, Думнезеуле, не лепезь пентру тотдяуна? Пентру че Те мыний пе турма пэшуний Тале?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Аду-Ць аминте де попорул Тэу пе каре л-ай кыштигат одиниоарэ, пе каре л-ай рэскумпэрат ка семинцие а моштенирий Тале! Аду-Ць аминте де мунтеле Сионулуй, унде Ыць авяй локуинца;
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 ындряптэ-Ць паший спре ачесте локурь пустиите фэрэ курмаре! Врэжмашул а пустиит тотул ын Локашул Тэу чел Сфынт.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Потривничий Тэй ау муӂит ын мижлокул Темплулуй Тэу; шь-ау пус семнеле лор дрепт семне.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Паркэ ерау ниште оамень каре ридикэ топорул ынтр-о пэдуре дясэ:
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 ын курынд, ау сфэрымат тоате подоабеле сэпате, ку ловитурь де секурь ши чокане.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Ау пус фок Сфынтулуй Тэу Локаш; ау дэрымат ши ау пынгэрит локуинца Нумелуй Тэу.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Ей зичяу ын инима лор: „Сэ-й прэпэдим пе тоць!” Ау арс тоате локуриле сфинте дин царэ.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Семнеле ноастре ну ле май ведем; ну май есте ничун пророк ши ну май есте нимень принтре ной каре сэ штие пынэ кынд…
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Пынэ кынд, Думнезеуле, ва батжокори асуприторул ши ва несокоти врэжмашул фэрэ курмаре Нумеле Тэу?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Пентру че Ыць траӂь ынапой мына ши дряпта Та? Скоате-о дин сын ши нимичеште-й!
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Тотушь Думнезеу есте Ымпэратул меу, каре дин времурь стрэвекь дэ избэвирь ын мижлокул ачестей цэрь.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Ту ай деспэрцит маря ку путеря Та, ай сфэрымат капетеле балаурилор дин апе;
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 ай здробит капул левиатанулуй, л-ай дат сэ-л мэнынче фяреле дин пустиу.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Ай фэкут сэ цышняскэ извоаре ын пырае, ай ускат рыурь каре ну сякэ.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 А Та есте зиуа, а Та есте ши ноаптя; Ту ай ашезат лумина ши соареле.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Ту ай статорничит тоате хотареле пэмынтулуй, Ту ай рындуит вара ши ярна.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Аду-Ць аминте, Доамне, кэ врэжмашул Те батжокореште ши ун попор некибзуит хулеште Нумеле Тэу!
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Ну лэса прадэ фярелор суфлетул туртурелей Тале ши ну уйта пе вечие вяца ненорочицилор Тэй!
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Ай ын ведере легэмынтул! Кэч локуриле досниче дин царэ сунт плине де бырлогурь де тылхарь.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Сэ ну се ынтоаркэ рушинат чел апэсат, чи ненорочитул ши сэракул сэ лауде Нумеле Тэу!
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Скоалэ-Те, Думнезеуле, апэрэ-Ць причина! Аду-Ць аминте де окэриле пе каре Ци ле арункэ ын фиекаре зи чел фэрэ минте!
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Ну уйта стригэтеле потривничилор Тэй, зарва каре креште некурмат а челор че се ридикэ ымпотрива Та!
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
