< Псалмул 71 >

1 Ын Тине, Доамне, ымь каут скэпаря: сэ ну рэмын де рушине ничодатэ!
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Скапэ-мэ ын дрептатя Та ши избэвеште-мэ! Плякэ-Ць урекя спре мине ши ажутэ-мь.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Фий о стынкэ де адэпост пентру мине, унде сэ пот фуӂи тотдяуна! Ту ай хотэрыт сэ мэ скапь, кэч Ту ешть стынка ши четэцуя мя.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Избэвеште-мэ, Думнезеуле, дин мына челуй рэу, дин мына омулуй нелеӂюит ши асупритор!
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Кэч Ту ешть нэдеждя мя, Доамне Думнезеуле! Ын Тине мэ ынкред дин тинереця мя.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Пе Тине мэ сприжин дин пынтечеле мамей меле. Ту ешть Бинефэкэторул меу ынкэ дин пынтечеле мамей; пе Тине Те лауд фэрэ-нчетаре.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Пентру мулць, ам ажунс ка о минуне, дар Ту ешть скэпаря мя чя таре.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Сэ ми се умпле гура де лауделе Тале ши-н фиекаре зи сэ Те слэвяскэ!
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Ну мэ лепэда ла время бэтрынеций; кынд ми се дук путериле, ну мэ пэрэси!
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Кэч врэжмаший мей ворбеск де мине ши чей че-мь пындеск вяца се сфэтуеск ынтре ей
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 зикынд: „Л-а пэрэсит Думнезеу; урмэрици-л, пунець мына пе ел, кэч ну-й нимень каре сэ-л скапе!”
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Думнезеуле, ну Те депэрта де мине! Думнезеуле, вино деграбэ ын ажуторул меу!
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Сэ рэмынэ де рушине ши нимичиць чей че вор сэ-мь я вяца! Сэ фие акопериць де рушине ши де окарэ чей че-мь каутэ перзаря!
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Ши еу вой нэдэждуи пуруря, Те вой лэуда тот май мулт.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Гура мя ва вести зи де зи дрептатя ши мынтуиря Та, кэч ну ле куноск марӂиниле.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Вой спуне лукрэриле Тале челе путерниче, Доамне Думнезеуле! Вой помени дрептатя Та ши нумай пе а Та!
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Думнезеуле, Ту м-ай ынвэцат дин тинереце, ши пынэ акум еу вестеск минуниле Тале.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Ну мэ пэрэси, Думнезеуле, кяр ла бэтрынеця кэрунтэ, ка сэ вестеск тэрия Та нямулуй де акум ши путеря Та нямулуй де оамень каре ва вени!
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Дрептатя Та, Думнезеуле, ажунӂе пынэ ла чер. Ту ай сэвыршит лукрурь марь: Думнезеуле, чине есте ка Тине?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Не-ай фэкут сэ тречем прин мулте неказурь ши ненорочирь, дар не вей да ярэшь вяца, не вей скоате ярэшь дин адынкуриле пэмынтулуй.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Ыналцэ-мь мэримя мя, ынтоарче-Те ши мынгые-мэ дин ноу!
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 Ши Те вой лэуда ын сунет де алэутэ, Ыць вой кынта крединчошия. Думнезеуле, Те вой лэуда ку харпа, Сфынтул луй Исраел!
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Кынд Те вой лэуда, вой фи ку букурия пе бузе, ку букурия ын суфлетул пе каре ми л-ай избэвит;
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 ши лимба мя ва вести зи де зи дрептатя Та, кэч чей че-мь каутэ перзаря сунт рушинаць ши роший де рушине.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

< Псалмул 71 >