Псалмул 60

1 Думнезеуле, не-ай лепэдат, не-ай ымпрэштият ши Те-ай мыният: ридикэ-не ярэшь!

Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.

2 Ай кутремурат пэмынтул, л-ай деспикат; дреӂе-й спэртуриле, кэч се клатинэ!

Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

3 Ай фэкут пе попорул Тэу сэ трякэ прин лукрурь греле, не-ай адэпат ку ун вин де аморцире.

Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.

4 Ай дат челор че се тем де Тине ун стяг, ка сэ-л ыналце спре бируинца адевэрулуй.

Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,

5 Пентру ка пряюбиций Тэй сэ фие избэвиць, скапэ-не прин дряпта Та ши аскултэ-не!

Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

6 Думнезеу а зис ын сфинцения Луй: „Вой еши бируитор, вой ымпэрци Сихемул ши вой мэсура валя Сукот.

Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

7 Ал Меу есте Галаадул, ал Меу есте Манасе, Ефраим есте тэрия капулуй Меу, яр Иуда, тоягул Меу де кырмуире.

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

8 Моаб есте лигянул ын каре Мэ спэл; песте Едом Ымь арунк ынкэлцэминтя; цара филистенилор стригэ де букурие дин причина Мя!”

Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју. Певај ми, филистејска земљо!

9 Чине мэ ва дуче ын четатя ынтэритэ? Чине мэ ва дуче ла Едом?

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

10 Оаре ну Ту, Думнезеуле, каре не-ай лепэдат ши ну май ешь, Думнезеуле, ку оштириле ноастре?

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

11 Дэ-не ажутор, ка сэ скэпэм дин неказ! Кэч ажуторул омулуй есте задарник.

Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

12 Ку Думнезеу вом фаче испрэвь марь, ши Ел ва здроби пе врэжмаший ноштри.

Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.