Псалмул 50
1 Думнезеу, да, Думнезеу, Домнул, ворбеште ши кямэ пэмынтул де ла рэсэритул соарелуй пынэ ла асфинцитул луй.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Дин Сион, каре есте ынтрупаря фрумусеций десэвыршите, де аколо стрэлучеште Думнезеу.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Думнезеул ностру вине ши ну таче. Ынаинтя Луй мерӂе ун фок мистуитор ши ымпрежурул Луй, о фуртунэ путерникэ.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Ел стригэ спре черурь сус ши спре пэмынт, ка сэ жудече пе попорул Сэу:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 „Стрынӂеци-Мь пе крединчоший Мей, каре ау фэкут легэмынт ку Мине прин жертфэ!”
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Атунч, черуриле вор вести дрептатя Луй, кэч Думнезеу есте Чел че жудекэ.
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 „Аскултэ, попорул Меу, ши вой ворби; аскултэ, Исраеле, ши те вой ынштиинца! Еу сунт Думнезеу, Думнезеул тэу.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 Ну пентру жертфеле тале те мустру, кэч ардериле тале де тот сунт некурмат ынаинтя Мя.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Ну вой луа таурь дин каса та, нич цапь дин стаулеле тале.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Кэч але Меле сунт тоате добитоачеле пэдурилор, тоате фяреле мунцилор ку мииле лор.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Еу куноск тоате пэсэриле де пе мунць ши тот че се мишкэ пе кымп есте ал Меу.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Дакэ Мь-ар фи фоаме, ну ць-аш спуне цие, кэч а Мя есте лумя ши тот че купринде еа.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Оаре мэнынк Еу карня таурилор? Оаре бяу Еу сынӂеле цапилор?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Аду ка жертфэ луй Думнезеу мулцумирь ши ымплинеште-ць журуинцеле фэкуте Челуй Пряыналт!
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Кямэ-Мэ ын зиуа неказулуй ши Еу те вой избэви, яр ту Мэ вей прослэви!”
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Думнезеу зиче ынсэ челуй рэу: „Че тот ынширь ту леӂиле Меле ши ай ын гурэ легэмынтул Меу,
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 кынд ту урэшть мустрэриле ши арунчь кувинтеле Меле ынапоя та?
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Дакэ везь ун хоц, те унешть ку ел ши те ынсоцешть ку прякурварий.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Дай друмул гурий ла рэу ши лимба та урзеште виклешугурь.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Стай ши ворбешть ымпотрива фрателуй тэу, клеветешть пе фиул мамей тале.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Ятэ че ай фэкут, ши Еу ам тэкут. Ць-ай ынкипуит кэ Еу сунт ка тине. Дар те вой мустра ши ыць вой пуне тотул суб окь!
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Луаць сяма дар, вой, каре уйтаць пе Думнезеу, ка ну кумва сэ вэ сфыший ши сэ ну фие нимень сэ вэ скапе.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Чине адуче мулцумирь ка жертфэ, ачела Мэ прослэвеште, ши челуй че вегязэ асупра кэий луй, ачелуя ый вой арэта мынтуиря луй Думнезеу.”
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
