Псалмул 44
1 Думнезеуле, ам аузит ку урекиле ноастре ши пэринций ноштри не-ау повестит лукрэриле пе каре ле-ай фэкут пе время лор, ын зилеле де одиниоарэ.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Ку мына Та ай изгонит нямурь ка сэ-й сэдешть пе ей, ай ловит попоаре ка сэ-й ынтинзь пе ей.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Кэч ну прин сабия лор ау пус мына пе царэ, ну брацул лор й-а мынтуит, чи дряпта Та, брацул Тэу, лумина Фецей Тале, пентру кэ ый юбяй.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Думнезеуле, Ту ешть Ымпэратул меу: порунчеште избэвиря луй Иаков!
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Ку Тине доборым пе врэжмаший ноштри, ку Нумеле Тэу здробим пе потривничий ноштри.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Кэч ну ын аркул меу мэ ынкред, ну сабия мя мэ ва скэпа;
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 чи Ту не избэвешть де врэжмаший ноштри ши дай де рушине пе чей че не урэск.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Ной, ын фиекаре зи, не лэудэм ку Думнезеу ши пуруря слэвим Нумеле Тэу.
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Дар Ту не лепезь, не акоперь де рушине, ну май ешь ку оштириле ноастре;
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 не фачь сэ дэм досул ынаинтя врэжмашулуй, ши чей че не урэск ридикэ прэзь луате де ла ной.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Не дай ка пе ниште ой де мынкат ши не рисипешть принтре нямурь.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Винзь пе попорул Тэу пе нимик ши ну-л сокотешть де маре прец.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Не фачь де окара вечинилор ноштри, де батжокура ши де рысул челор че не ынконжоарэ.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Не фачь де поминэ принтре нямурь ши причинэ де клэтинаре дин кап принтре попоаре.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Окара мя есте тотдяуна ынаинтя мя ши рушиня ымь акоперэ фаца
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 ла гласул челуй че мэ батжокореште ши мэ окэрэште, ла ведеря врэжмашулуй ши рэзбунэторулуй.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Тоате ачестя ни се ынтымплэ фэрэ ка ной сэ Те фи уйтат, фэрэ сэ фи кэлкат легэмынтул Тэу:
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 да, инима ну ни с-а абэтут, паший ну ни с-ау депэртат де пе кэраря Та,
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 ка сэ не здробешть ын локуинца шакалилор ши сэ не акоперь ку умбра морций.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Дакэ ам фи уйтат Нумеле Думнезеулуй ностру ши не-ам фи ынтинс мыниле спре ун думнезеу стрэин,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 н-ар шти Думнезеу лукрул ачеста, Ел, каре куноаште тайнеле инимий?
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Дар дин причина Та сунтем ынжунгияць ын тоате зилеле, сунтем привиць ка ниште ой сортите пентру мэчелэрие.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Трезеште-Те! Пентру че дормь, Доамне? Трезеште-Те! Ну не лепэда пе вечие!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Пентру че Ыць аскунзь Фаца? Пентру че уйць де ненорочиря ши апэсаря ноастрэ?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Кэч суфлетул не есте доборыт ын цэрынэ де мыхнире, трупул ностру есте липит де пэмынт.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Скоалэ-Те ка сэ не ажуць! Избэвеште-не, пентру бунэтатя Та!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
