< Псалмул 130 >

1 Дин фундул адынкулуй, Те кем, Доамне!
Kanto de suprenirado. El profundo mi vokas Vin, ho Eternulo.
2 Доамне, аскултэ-мь гласул! Сэ я аминте урекиле Тале ла гласул черерилор меле!
Mia Sinjoro, aŭskultu mian voĉon; Viaj oreloj atentu la voĉon de mia petego.
3 Дакэ ай пэстра, Доамне, адучеря аминте а нелеӂюирилор, чине ар путя ста ын пичоаре, Доамне?
Se vi, ho Eternulo, kalkulus la pekojn, Kiu povus stari, ho mia Sinjoro?
4 Дар ла Тине есте ертаре, ка сэ фий де темут.
Sed Vi estas pardonema, Por ke Vi estu respektata.
5 Еу нэдэждуеск ын Домнул, суфлетул меу нэдэждуеште ши аштепт фэгэдуинца Луй.
Mi esperis al la Eternulo, esperis mia animo, Kaj Lian vorton mi fidis.
6 Суфлетул меу аштяптэ пе Домнул май мулт декыт аштяптэ стрэжерий диминяца, да, май мулт декыт аштяптэ стрэжерий диминяца.
Mia animo atendas mian Sinjoron pli, Ol la gardantoj atendas la matenon, La gardantoj la matenon.
7 Исраеле, пуне-ць нэдеждя ын Домнул, кэч ла Домнул есте ындураря ши ла Ел есте белшуг де рэскумпэраре!
Izrael fidu la Eternulon; Ĉar ĉe la Eternulo estas favorkoreco Kaj ĉe Li estas granda liberigo.
8 Ел ва рэскумпэра пе Исраел дин тоате нелеӂюириле луй.
Kaj Li liberigos Izraelon De ĉiuj liaj pekoj.

< Псалмул 130 >