< Псалмул 127 >

1 Дакэ ну зидеште Домнул о касэ, деӂяба лукрязэ чей че о зидеск; дакэ ну пэзеште Домнул о четате, деӂяба вегязэ чел че о пэзеште.
Ако Господ неће градити дом, узалуд се муче који га граде; ако неће Господ чувати град, узалуд не спава стражар.
2 Деӂяба вэ скулаць де диминяцэ ши вэ кулкаць тырзиу ка сэ мынкаць о пыне кыштигатэ ку дурере, кэч пряюбицилор Луй Ел ле дэ пыне ка ын сомн.
Узалуд раните, касно лежете, једете хлеб уморни; милом свом Он даје сан.
3 Ятэ, фиий сунт о моштенире де ла Домнул, родул пынтечелуй есте о рэсплатэ датэ де Ел.
Ево наследства од Господа: деца, пород је дар од Њега.
4 Ка сэӂециле ын мына унуй рэзбойник, аша сунт фиий фэкуць ла тинереце.
Шта су стреле у руци јакоме, то су синови млади.
5 Фериче де омул каре ышь умпле толба де сэӂець ку ей! Кэч ей ну вор рэмыне де рушине кынд вор ворби ку врэжмаший лор ла поартэ.
Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.

< Псалмул 127 >