Псалмул 126

1 Кынд а адус Домнул ынапой пе принший де рэзбой ай Сионулуй, паркэ висам.

Кад враћаше Господ робље сионско, бејасмо као у сну.

2 Атунч, гура не ера плинэ де стригэте де букурие ши лимба, де кынтэрь де веселие. Атунч се спуня принтре нямурь: „Домнул а фэкут марь лукрурь пентру ей!”

Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.

3 Да, Домнул а фэкут марь лукрурь пентру ной ши де ачея сунтем плинь де букурие.

Велико дело чини Господ на нама; развеселисмо се.

4 Доамне, аду ынапой пе принший ноштри де рэзбой ка пе ниште рыурь ын партя де мязэзи!

Враћај, Господе, робље наше, као потоке на сасушену земљу.

5 Чей че сямэнэ ку лакримь вор сечера ку кынтэрь де веселие.

Који су са сузама сејали, нека жању с певањем.

6 Чел че умблэ плынгынд кынд арункэ сэмынца се ынтоарче ку веселие кынд ышь стрынӂе снопий.

Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје.