Провербеле 9
1 Ынцелепчуня шь-а зидит каса, шь-а тэят чей шапте стылпь,
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
2 шь-а ынжунгият вителе, шь-а аместекат винул, шь-а пус маса,
Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.
3 шь-а тримис служничеле ши стригэ де пе вырфул ынэлцимилор четэций:
Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:
4 „Чине есте прост сэ винэ ынкоаче!” Челор липсиць де причепере ле зиче:
Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:
5 „Вениць де мынкаць дин пыня мя ши бець дин винул пе каре л-ам аместекат!
Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.
6 Лэсаць простия ши вець трэи ши умблаць пе каля причеперий!”
Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.
7 Чел че мустрэ пе ун батжокоритор ышь траӂе диспрец ши чел че каутэ сэ ындрепте пе чел рэу се алеӂе ку окара.
Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.
8 Ну мустра пе чел батжокоритор, ка сэ ну те ураскэ; мустрэ пе чел ынцелепт, ши ел те ва юби!
Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.
9 Дэ ынцелептулуй, ши се ва фаче ши май ынцелепт; ынвацэ пе чел неприхэнит, ши ва ынвэца ши май мулт!
Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.
10 Ынчепутул ынцелепчуний есте фрика де Домнул ши штиинца сфинцилор есте причеперя.
Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.
11 Прин мине ци се вор ынмулци зилеле ши ци се вор мэри аний веций тале.
Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
12 Дакэ ешть ынцелепт, пентру тине ешть ынцелепт; дакэ ешть батжокоритор, ту сингур вей суфери.
Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш подсмевач, сам ћеш теглити.
13 Небуния есте о фемее гэлэӂиоасэ, проастэ ши каре ну штие нимик.
Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;
14 Еа шаде тотушь ла уша касей сале, пе ун скаун, пе ынэлцимиле четэций,
И седи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,
15 ка сэ стриӂе ла трекэторий каре мерг пе каля чя дряптэ:
Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:
16 „Чине есте прост сэ винэ аич!” Яр челуй фэрэ минте ый зиче:
Ко је луд? Нека се уврати овамо. И безумном говори:
17 „Апеле фурате сунт дулчь ши пыня луатэ пе аскунс есте плэкутэ!”
Вода је крадена слатка, и хлеб је сакривен угодан.
