< Провербеле 31 >

1 Кувинтеле ымпэратулуй Лемуел. Ынвэцэтура пе каре й-о дэдя мама са.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 Че сэ-ць спун, фиуле? Че сэ-ць спун, фиул трупулуй меу? Че сэ-ць спун, фиуле, родул журуинцелор меле?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Ну-ць да фемеилор влага ши дезмердэриле тале челор че перд пе ымпэраць.
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Ну се каде ымпэрацилор, Лемуеле, ну се каде ымпэрацилор сэ бя вин, нич воевозилор сэ умбле дупэ бэутурь тарь;
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 ка ну кумва, бынд, сэ уйте леӂя ши сэ калче дрептуриле тутурор челор ненорочиць.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Даць бэутурь тарь челуй че пере ши вин челуй ку суфлетул амэрыт,
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 ка сэ бя сэ-шь уйте сэрэчия ши сэ ну-шь май адукэ аминте де неказуриле луй.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Дескиде-ць гура пентру чел мут, пентру причина тутурор челор пэрэсиць!
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Дескиде-ць гура, жудекэ ку дрептате ши апэрэ пе чел ненорочит ши пе чел липсит.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Чине поате гэси о фемее чинститэ? Еа есте май де прец декыт мэргэритареле.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 Инима бэрбатулуй се ынкреде ын еа ши ну дуче липсэ де венитурь.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 Еа ый фаче бине, ши ну рэу, ын тоате зилеле веций сале.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 Еа фаче рост де лынэ ши де ин ши лукрязэ ку мынь харниче.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Еа есте ка о корабие де негоц: де департе ышь адуче пыня.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Еа се скоалэ кынд есте ынкэ ноапте ши дэ хранэ касей сале ши ымпарте лукрул де песте зи служничелор сале.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 Се гындеште ла ун огор ши-л кумпэрэ; дин родул мунчий ей сэдеште о вие.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Еа ышь ынчинӂе мижлокул ку путере ши ышь оцелеште брацеле.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 Веде кэ мунка ый мерӂе бине, лумина ей ну се стинӂе ноаптя.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Еа пуне мына пе фуркэ ши деӂетеле ей цин фусул.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Еа ышь ынтинде мына кэтре чел ненорочит, ышь ынтинде брацул кэтре чел липсит.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Ну се теме де зэпадэ пентру каса ей, кэч тоатэ каса ей есте ымбрэкатэ ку кэрэмизиу.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Еа ышь фаче ынвелиторь, аре хайне де ин субцире ши пурпурэ.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Бэрбатул ей есте бине вэзут ла порць, кынд шаде ку бэтрыний цэрий.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Еа фаче кэмэшь ши ле винде ши дэ чингэторь негусторулуй.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Еа есте ымбрэкатэ ку тэрие ши славэ ши рыде де зиуа де мыне.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Еа дескиде гура ку ынцелепчуне ши ынвэцэтурь плэкуте ый сунт пе лимбэ.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 Еа вегязэ асупра челор че се петрек ын каса ей ши ну мэнынкэ пыня леневирий.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Фиий ей се скоалэ ши о нумеск феричитэ; бэрбатул ей се скоалэ ши-й адуче лауде зикынд:
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 „Мулте фете ау о пуртаре чинститэ, дар ту ле ынтречь пе тоате.”
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Дезмердэриле сунт ыншелэтоаре ши фрумусеця есте дешартэ, дар фемея каре се теме де Домнул ва фи лэудатэ.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Рэсплэтиць-о ку родул мунчий ей ши фаптеле ей с-о лауде ла порциле четэций!
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.

< Провербеле 31 >