Провербеле 30
1 Кувинтеле луй Агур, фиул луй Яке. Кувинтеле ынцелепте ростите де омул ачеста пентру Итиел, пентру Итиел ши пентру Укал.
Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2 Негрешит, сунт май прост декыт орьчине ши н-ам причепере де ом.
Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3 Н-ам ынвэцат ынцелепчуня ши ну куноск штиинца сфинцилор.
Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4 Чине с-а суит ла черурь ши чине с-а коборыт дин еле? Чине а адунат вынтул ын пумний луй? Чине а стрынс апеле ын хайна луй? Чине а хотэрыт тоате марӂиниле пэмынтулуй? Кум се нумеште ел ши кум ыл кямэ пе фиул сэу? Штий ту лукрул ачеста?
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5 Орьче кувынт ал луй Думнезеу есте ынчеркат. Ел есте ун скут пентру чей че се ынкред ын Ел.
Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6 Н-адэуга нимик ла кувинтеле Луй, ка сэ ну те педепсяскэ ши сэ фий гэсит минчинос.
Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7 Доуэ лукрурь Ыць чер: ну ми ле опри ынаинте де моарте!
За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8 Депэртязэ де ла мине неадевэрул ши кувынтул минчинос; ну-мь да нич сэрэчие, нич богэцие, дэ-мь пыня каре-мь требуе!
Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9 Ка ну кумва, ын белшуг, сэ мэ лепэд де Тине ши сэ зик: „Чине есте Домнул?” Сау ка ну кумва, ын сэрэчие, сэ фур ши сэ яу ын дешерт Нумеле Думнезеулуй меу.
Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10 Ну клевети пе ун служитор ла стэпынул луй, ка сэ ну те блестеме ши сэ те фачь виноват.
Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11 Есте ун ням де оамень каре блестемэ пе татэл сэу ши ну бинекувынтязэ пе мама са.
Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12 Есте ун ням де оамень каре се креде курат, ши тотушь ну есте спэлат де ынтинэчуня луй.
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13 Есте ун ням де оамень ай кэрор окь сунт труфашь ши каре ышь цин плеоапеле сус.
Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14 Есте ун ням де оамень ай кэрор динць сунт ниште сэбий ши але кэрор мэселе сунт ниште куците, ка сэ мэнынче пе чел ненорочит де пе пэмынт ши пе чей липсиць динтре оамень.
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15 Липитоаря аре доуэ фете: „Дэ! дэ!” Трей лукрурь сунт несэциоасе, патру лукрурь ну зик ничодатэ: „Дестул!”,
Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16 ши ануме: Локуинца морцилор, фемея стярпэ, пэмынтул, каре ну есте сэтул де апэ, ши фокул, каре ну зиче ничодатэ: „Дестул!” (Sheol h7585)
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol h7585)
17 Пе окюл каре ышь бате жок де татэл сэу ши несокотеште аскултаря де мамэ ыл вор скоби корбий де ла пырыу ши ыл вор мынка пуий де вултур.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18 Трей лукрурь сунт май пресус де путериле меле ши кяр патру пе каре ну ле пот причепе:
Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19 урма вултурулуй пе чер, урма шарпелуй пе стынкэ, урма корабией ын мижлокул мэрий ши урма омулуй ла о фатэ.
Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20 Тот аша есте ши каля фемеий прякурве: еа мэнынкэ ши се штерӂе ла гурэ ши апой зиче: „Н-ам фэкут нимик рэу.”
Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21 Трей лукрурь фак сэ се рэскоале о царэ ши патру лукрурь ну ле поате суфери:
Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22 ун роб каре а ынчепут сэ ымпэрэцяскэ, ун небун каре аре пыне дин белшуг,
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23 о фемее диспрецуитэ каре се мэритэ ши о роабэ каре моштенеште пе стэпынэ-са.
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24 Патру виетэць сунт май мичь пе пэмынт, ши тотушь динтре челе май ынцелепте:
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25 фурничиле, каре ну сунт ун попор таре, дар ышь прегэтеск храна вара;
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26 шоаречий де мунте, каре ну сунт ун попор путерник, дар ышь ашазэ локуинца ын стынчь;
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27 лэкустеле н-ау ымпэрат, ши тотушь порнеск тоате ын чете;
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28 пэянженул ыл поць принде ку мыниле ши се гэсеште тотушь ын каселе ымпэрацилор.
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29 Трей фиинце ау о цинутэ фрумоасэ ши патру ау мерс мэрец:
Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30 леул, витязул добитоачелор, каре ну се дэ ынапой динаинтя нимэнуй,
Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31 калул ынкингат гата ши цапул ши ымпэратул кэруя нимень ну-й поате ста ымпотривэ.
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32 Дакэ мындрия те ымпинӂе ла фапте де небуние ши дакэ ай гындурь реле, пуне мына ла гурэ:
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33 кэч батеря лаптелуй дэ смынтынэ, скэрпинаря насулуй дэ сынӂе ши стоарчеря мынией дэ чертурь.
Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
