Провербеле 3
1 Фиуле, ну уйта ынвэцэтуриле меле ши пэстрязэ ын инима та сфатуриле меле!
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 Кэч еле ыць вор лунӂи зилеле ши аний веций тале ши-ць вор адуче мултэ паче.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Сэ ну те пэрэсяскэ бунэтатя ши крединчошия: лягэ-ци-ле ла гыт, скрие-ле пе тэблица инимий тале!
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 Ши, астфел, вей кэпэта тречере ши минте сэнэтоасэ ынаинтя луй Думнезеу ши ынаинтя оаменилор.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Ынкреде-те ын Домнул дин тоатэ инима та ши ну те бизуи пе ынцелепчуня та!
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 Рекуноаште-Л ын тоате кэиле тале, ши Ел ыць ва нетези кэрэриле.
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Ну те сокоти сингур ынцелепт; теме-те де Домнул ши абате-те де ла рэу!
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 Ачаста ва адуче сэнэтате трупулуй тэу ши рэкорире оаселор тале.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Чинстеште пе Домнул ку авериле тале ши ку челе динтый роаде дин тот венитул тэу,
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 кэч атунч грынареле ыць вор фи плине де белшуг ши тяскуриле тале вор ӂеме де муст.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 Фиуле, ну диспрецуи мустраря Домнулуй ши ну те мыхни де педепселе Луй!
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 Кэч Домнул мустрэ пе чине юбеште, ка ун пэринте пе копилул пе каре-л юбеште!
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Фериче де омул каре гэсеште ынцелепчуня ши де омул каре капэтэ причепере!
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 Кэч кыштигул пе каре-л адуче еа есте май бун декыт ал арӂинтулуй, ши венитул адус де еа есте май де прец декыт аурул;
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 еа есте май де прец декыт мэргэритареле ши тоате комориле тале ну се пот асемуи ку еа.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Ын дряпта ей есте о вяцэ лунгэ; ын стынга ей, богэцие ши славэ.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Кэиле ей сунт ниште кэй плэкуте ши тоате кэрэриле ей сунт ниште кэрэрь пашниче.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 Еа есте ун пом де вяцэ пентру чей че о апукэ, ши чей че о ау сунт феричиць.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 Прин ынцелепчуне а ынтемеят Домнул пэмынтул ши прин причепере а ынтэрит Ел черуриле;
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 прин штиинца Луй с-ау дескис адынкуриле ши стрекоарэ норий роуа.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 Фиуле, сэ ну се депэртезе ынвэцэтуриле ачестя де окий тэй: пэстрязэ ынцелепчуня ши кибзуинца,
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 кэч еле вор фи вяца суфлетулуй тэу ши подоаба гытулуй тэу!
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 Атунч вей мерӂе ку ынкредере пе друмул тэу, ши пичорул ну ци се ва потикни.
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 Кынд те вей кулка, вей фи фэрэ тямэ, ши кынд вей дорми, сомнул ыць ва фи дулче.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 Ну те теме нич де спаймэ нэпрасникэ, нич де о нэвэлире дин партя челор рэй,
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 кэч Домнул ва фи нэдеждя та ши Ел ыць ва пэзи пичорул де кэдере.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Ну опри о бинефачере челуй че аре невое де еа, кынд поць с-о фачь.
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Ну зиче апроапелуй тэу: „Ду-те ши вино ярэшь; ыць вой да мыне”, кынд ай де унде сэ дай!
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Ну гынди рэу ымпотрива апроапелуй тэу, кынд локуеште лиништит лынгэ тине!
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Ну те черта фэрэ причинэ ку чинева, кынд ну ць-а фэкут ничун рэу!
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Ну пизмуи пе омул асупритор ши ну алеӂе ничуна дин кэиле луй!
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 Кэч Домнул урэште пе оамений стрикаць, дар есте приетен ку чей фэрэ приханэ.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 Блестемул Домнулуй есте ын каса челуй рэу, дар локуинца челор неприхэниць о бинекувынтязэ.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Кынд аре а фаче ку чей батжокориторь, Ышь бате жок де ей, дар челор смериць ле дэ хар.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 Ынцелепций вор моштени слава, дар партя челор небунь есте рушиня.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
