Провербеле 24
1 Ну пизмуи пе оамений чей рэй ши ну дори сэ фий ку ей;
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 кэч инима лор се гындеште ла прэпэд ши бузеле лор ворбеск нелеӂюирь.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Прин ынцелепчуне се ыналцэ о касэ ши прин причепере се ынтэреште;
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 прин штиинцэ се умплу кэмэриле ей де тоате бунэтэциле де прец ши плэкуте.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Ун ом ынцелепт есте плин де путере ши чел причепут ышь оцелеште влага.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Кэч прин мэсурь кибзуите кыштиӂь бэтэлия, ши прин мареле нумэр ал сфетничилор ай бируинца.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Ынцелепчуня есте пря ыналтэ пентру чел небун: ел ну ва дескиде гура ла жудекатэ.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Чине се гындеште сэ факэ рэу се кямэ ун ом плин де рэутате.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Гындул челуй небун ну есте декыт пэкат ши батжокориторул есте о скырбэ пентру оамень.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Дакэ слэбешть ын зиуа неказулуй, микэ ыць есте путеря.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Избэвеште пе чей тырыць ла моарте ши скапэ пе чей че сунт апроапе сэ фие ынжунгияць.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Дакэ зичь: „Ах! н-ам штиут…”, крезь кэ ну веде Чел че кынтэреште инимиле ши Чел че вегязэ асупра суфлетулуй тэу? Ши ну ва рэсплэти Ел фиекэруя дупэ фаптеле луй?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Фиуле, мэнынкэ мьере, кэч есте бунэ, ши фагуреле де мьере есте дулче пентру черул гурий тале!
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Тот аша ши ынцелепчуня есте бунэ пентру суфлетул тэу: дакэ о вей гэси, ай ун виитор ши ну ци се ва тэя нэдеждя.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Ну ынтинде курсе, нелеӂюитуле, ла локуинца челуй неприхэнит ши ну-й тулбура одихна!
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Кэч чел неприхэнит де шапте орь каде ши се ридикэ, дар чей рэй се прэбушеск ын ненорочире.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Ну те букура де кэдеря врэжмашулуй тэу ши сэ ну ци се веселяскэ инима кынд се потикнеште ел,
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 ка ну кумва Домнул сэ вадэ, сэ ну-Й плакэ ши сэ-Шь ынтоаркэ мыния де ла ел!
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Ну те мыния дин причина челор че фак рэу ши ну пизмуи пе чей рэй!
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 Кэч чел че фаче рэул н-аре ничун виитор ши лумина челор рэй се стинӂе.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Фиуле, теме-те де Домнул ши де ымпэратул ши сэ ну те аместечь ку чей неастымпэраць!
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 Кэч деодатэ ле ва вени пеиря. Ши чине поате шти сфыршитул амындурора?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Ятэ че май спун ынцелепций: „Ну есте бине сэ ай ын ведере фаца оаменилор ын жудекэць.”
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Пе чине зиче челуй рэу: „Ту ешть бун!” ыл блестемэ попоареле ши-л урэск нямуриле.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Дар челор че жудекэ дрепт ле мерӂе бине ши о маре бинекувынтаре вине песте ей.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Ун рэспунс бун есте ка ун сэрут пе бузе.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Везь-ць ынтый де требурь афарэ, ынгрижеште де лукрул кымпулуй, ши апой апукэ-те сэ-ць зидешть каса!
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Ну ворби ын кип ушуратик ымпотрива апроапелуй тэу; орь ай вря сэ ыншель ку бузеле тале?
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Ну зиче: „Кум мь-а фэкут ел, аша ам сэ-й фак ши еу, ый вой рэсплэти дупэ фаптеле луй!”
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Ам трекут пе лынгэ огорул унуй ленеш ши пе лынгэ вия унуй ом фэрэ минте.
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 Ши ера нумай спинь, акоперит де мэрэчинь, ши зидул де пятрэ ера прэбушит.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 М-ам уйтат бине ши ку луаре аминте ши ам трас ынвэцэтурэ дин че ам вэзут.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 „Сэ май дорм пуцин, сэ май аципеск пуцин, сэ май ынкручишез мыниле пуцин, ка сэ мэ одихнеск…”
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 Ши сэрэчия вине песте тине пе неаштептате, ка ун хоц, ши липса, ка ун ом ынармат.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
