< Провербеле 20 >
1 Винул есте батжокоритор, бэутуриле тарь сунт гэлэӂиоасе; орьчине се ымбатэ ку еле ну есте ынцелепт.
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2 Фрика пе каре о инсуфлэ ымпэратул есте ка рэкнетул унуй леу; чине ыл супэрэ пэкэтуеште ымпотрива са ынсушь.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3 Есте о чинсте пентру ом сэ се феряскэ де чертурь; дар орьче небун се ласэ стэпынит де априндере.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 Тоамна, ленешул ну арэ; ла сечерат, ар вря сэ стрынгэ роаде, дар ну есте нимик!
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5 Сфатуриле ын инима омулуй сунт ка ниште апе адынчь, дар омул причепут штие сэ скоатэ дин еле.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6 Мулць оамень ышь трымбицязэ бунэтатя; дар чине поате гэси ун ом крединчос?
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7 Чел неприхэнит умблэ ын неприхэниря луй; фериче де копиий луй дупэ ел!
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 Ымпэратул каре шаде пе скаунул де домние ал дрептэций рисипеште орьче рэу ку привиря луй.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9 Чине поате зиче: „Мь-ам курэцит инима, сунт курат де пэкатул меу”?
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10 Доуэ фелурь де греутэць ши доуэ фелурь де мэсурь сунт о скырбэ ынаинтя Домнулуй.
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 Копилул ласэ сэ се вадэ ынкэ дин фаптеле луй дакэ пуртаря луй ва фи куратэ ши фэрэ приханэ.
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12 Урекя каре ауде ши окюл каре веде, ши пе уна, ши пе челэлалт, Домнул ле-а фэкут.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 Ну юби сомнул, кэч вей ажунӂе сэрак; дескиде окий ши те вей сэтура де пыне!
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14 „Рэу! Рэу!” зиче кумпэрэторул ши, плекынд, се феричеште.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15 Есте аур ши сунт мулте мэргэритаре; дар бузеле ынцелепте сунт ун лукру скумп.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 Я-й хайна, кэч с-а пус кезаш пентру алтул; ши цине-л зэлог пентру алций!
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17 Пыня минчуний есте дулче омулуй, дар май пе урмэ гура ый есте плинэ де петриш.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18 Плануриле се пун ла кале прин сфат. Фэ рэзбоюл ку кибзуинцэ!
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19 Чине умблэ ку бырфель дэ пе фацэ лукруриле аскунсе, ши ку чел че ну-шь поате цине гура сэ ну те аместечь.
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20 Дакэ чинева блестемэ пе татэл сэу ши пе мама са, и се ва стинӂе лумина ын мижлокул ынтунерикулуй.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21 О моштенире репеде кыштигатэ де ла ынчепут ну ва фи бинекувынтатэ ла сфыршит.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 Ну зиче: „Ый вой ынтоарче еу рэул!” Нэдэждуеште ын Домнул, ши Ел те ва ажута.
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23 Домнул урэште доуэ фелурь де греутэць, ши кынтарул минчинос ну есте ун лукру бун.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24 Домнул ындряптэ паший омулуй, дар че ынцелеӂе омул дин каля са?
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 Есте о курсэ пентру ом сэ факэ ын припэ о фэгэдуинцэ сфынтэ ши, абя дупэ че а фэкут журуинца, сэ се гындяскэ.
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26 Ун ымпэрат ынцелепт вынтурэ пе чей рэй ши трече ку роата песте ей.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27 Суфларя омулуй есте о луминэ а Домнулуй, каре пэтрунде пынэ ын фундул мэрунтаелор.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 Бунэтатя ши крединчошия пэзеск пе ымпэрат, ши ел ышь ынтэреште скаунул де домние прин бунэтате.
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29 Слава тинерилор есте тэрия, дар подоаба бэтрынилор сунт перий албь.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30 Мижлоачеле де виндекаре пентру чел рэу сунт бэтэиле ши вынэтэиле пынэ ла ранэ.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.