Провербеле 14
1 Фемея ынцеляптэ ышь зидеште каса, яр фемея небунэ о дэрымэ ку ынсешь мыниле ей.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Чине умблэ ку неприхэнире се теме де Домнул, дар чине апукэ пе кэй стрымбе Ыл несокотеште.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 Ын гура небунулуй есте о нуя пентру мындрия луй, дар пе ынцелепць ый пэзеск бузеле лор.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Унде ну сунт бой, есля рэмыне гоалэ, дар путеря боилор адуче белшуг де роаде.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Ун мартор крединчос ну минте, дар ун мартор минчинос спуне минчунь.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Батжокориторул каутэ ынцелепчуня ши н-о гэсеште, дар пентру омул причепут штиинца есте лукру ушор.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Депэртязэ-те де небун, кэч ну пе бузеле луй вей гэси штиинца!
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Ынцелепчуня омулуй кибзуит ыл фаче сэ вадэ пе че кале сэ мяргэ, дар небуния челор несокотиць ый ыншалэ пе ей ыншишь.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Чей несокотиць глумеск ку пэкатул, дар ынтре чей фэрэ приханэ есте бунэвоинцэ.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Инима ышь куноаште неказуриле ши ничун стрэин ну се поате аместека ын букурия ей.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Каса челор рэй ва фи нимичитэ, дар кортул челор фэрэ приханэ ва ынфлори.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Мулте кэй пот пэря буне омулуй, дар ла урмэ се вэд кэ дук ла моарте.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Де мулте орь, кяр ын мижлокул рысулуй инима поате фи мыхнитэ, ши букурия поате сфырши прин неказ.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Чел ку инима рэтэчитэ се сатурэ де кэиле луй ши омул де бине се сатурэ ши ел де че есте ын ел.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Омул лесне крезэтор креде орьче ворбэ, дар омул кибзуит я сяма бине кум мерӂе.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Ынцелептул се теме ши се абате де ла рэу, дар несокотитул есте ынгымфат ши фэрэ фрикэ.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Чине есте юте ла мыние фаче простий, ши омул плин де рэутате се фаче урыт.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Чей прошть ау парте де небуние, дар оамений кибзуиць сунт ынкунунаць ку штиинцэ.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Чей рэй се плякэ ынаинтя челор бунь, ши чей нелеӂюиць, ынаинтя порцилор челуй неприхэнит.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Сэракул есте урыт кяр ши де приетенул сэу, дар богатул аре фоарте мулць приетень.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Чине диспрецуеште пе апроапеле сэу фаче ун пэкат, дар фериче де чине аре милэ де чей ненорочиць.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Ын адевэр, чей че гындеск рэул се рэтэческ, дар чей че гындеск бинеле лукрязэ ку бунэтате ши крединчошие.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 Орьунде се мунчеште есте ши кыштиг, дар орьунде нумай се ворбеште есте липсэ.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Богэция есте о кунунэ пентру чей ынцелепць, дар чей несокотиць н-ау алтчева декыт небуние.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Марторул каре спуне адевэрул скапэ суфлете, дар чел ыншелэтор спуне минчунь.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Чине се теме де Домнул аре ун сприжин таре ын Ел ши копиий луй ау ун лок де адэпост ла Ел.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Фрика де Домнул есте ун извор де вяцэ, еа не фереште де курселе морций.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 Мулцимя попорулуй есте слава ымпэратулуй, липса попорулуй есте пеиря воеводулуй.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Чине есте ынчет ла мыние аре мултэ причепере, дар чине се апринде юте фаче мулте простий.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 О инимэ лиништитэ есте вяца трупулуй, дар пизма есте путрезиря оаселор.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Чине асупреште пе сэрак батжокореште пе Зидиторул сэу, дар чине аре милэ де чел липсит чинстеште пе Зидиторул сэу.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Чел рэу есте доборыт де рэутатя луй, дар чел неприхэнит кяр ши ла моарте траӂе нэдежде.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Ынцелепчуня се одихнеште ынтр-о инимэ причепутэ, дар ын мижлокул челор несокотиць еа се дэ де гол.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Неприхэниря ыналцэ пе ун попор, дар пэкатул есте рушиня попоарелор.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Ун ымпэрат аре плэчере де ун служитор кибзуит, дар пе чел де окарэ ыл атинӂе мыния луй.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
