Нумерь 13
1 Домнул а ворбит луй Мойсе ши а зис:
И Господ рече Мојсију говорећи:
2 „Тримите ниште оамень сэ искодяскэ цара Канаанулуй, пе каре о дау копиилор луй Исраел. Сэ тримиць кыте ун ом пентру фиекаре дин семинцииле пэринцилор лор, тоць сэ фие динтре фрунташий лор.”
Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.
3 Мойсе й-а тримис дин пустиул Паран, дупэ порунка Домнулуй; тоць оамений ачештя ерау кэпетений але копиилор луй Исраел.
И посла их Мојсије из пустиње Фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.
4 Ятэ нумеле лор: пентру семинция луй Рубен: Шамуа, фиул луй Закур;
А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;
5 пентру семинция луй Симеон: Шафат, фиул луй Хори;
Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;
6 пентру семинция луй Иуда: Калеб, фиул луй Иефуне;
Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;
7 пентру семинция луй Исахар: Игуал, фиул луй Иосиф;
Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;
8 пентру семинция луй Ефраим: Хосея, фиул луй Нун;
Од племена Јефремовог Авсије син Навин;
9 пентру семинция луй Бениамин: Палти, фиул луй Рафу;
Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;
10 пентру семинция луй Забулон: Гадиел, фиул луй Соди;
Од племена Завулоновог Гудило син Судин;
11 пентру семинция луй Иосиф, семинция луй Манасе: Гади, фиул луй Суси;
Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;
12 пентру семинция луй Дан: Амиел, фиул луй Гемали;
Од племена Дановог Амило син Гамалин.
13 пентру семинция луй Ашер: Сетур, фиул луй Микаел;
Од племена Асировог Сатур син Михаилов;
14 пентру семинция луй Нефтали: Нахби, фиул луй Вофси;
Од племена Нефталимовог Навија син Савин;
15 пентру семинция луй Гад: Геуел, фиул луй Маки.
Од племена Гадовог Гудило син Махилов.
16 Ачестя сунт нумеле бэрбацилор пе каре й-а тримис Мойсе сэ искодяскэ цара. Луй Хосея, фиул луй Нун, Мойсе й-а пус нумеле Иосуа.
То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.
17 Мойсе й-а тримис сэ искодяскэ цара Канаанулуй. Ел ле-а зис: „Мерӂець де аич спре мязэзи ши апой сэ вэ суиць пе мунте.
И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;
18 Ведець цара, ведець кум есте еа, кум есте попорул каре о локуеште: дакэ есте таре сау слаб, дакэ есте мик сау маре ла нумэр;
И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;
19 ведець кум есте цара ын каре локуеште: дакэ есте бунэ сау ря; кум сунт четэциле ын каре локуеште: дакэ сунт дескисе сау ынтэрите;
И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;
20 кум есте пэмынтул: дакэ есте грас сау стерп, дакэ сунт сау ну копачь пе ел. Фиць ку инимэ ши луаць ку вой роаде дин царэ.” Ера пе время кынд ынчеп сэ се коакэ стругурий.
И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.
21 Ей с-ау суит ши ау искодит цара, де ла пустиул Цин пынэ ла Рехоб, пе друмул каре дуче ла Хамат.
И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.
22 С-ау суит пе ла мязэзи ши ау мерс пынэ ла Хеброн, унде се афлау Ахиман, Шешай ши Талмай, копиий луй Анак. Хебронул фусесе зидит ку шапте ань ынаинте де четатя Цоан дин Еӂипт.
И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.
23 Ау ажунс пынэ ла валя Ешкол. Аколо ау тэят о рамурэ де вицэ ку ун стругуре ши л-ау дус кыте дой ку ажуторул уней прэжинь. Ау луат ши родий ши смокине.
Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.
24 Локул ачела л-ау нумит валя Ешкол дин причина стругурелуй пе каре л-ау тэят де аколо копиий луй Исраел.
И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.
25 С-ау ынторс де ла искодиря цэрий дупэ патрузечь де зиле ымплините.
И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.
26 Ау плекат ши ау ажунс ла Мойсе ши ла Аарон ши ла тоатэ адунаря копиилор луй Исраел, ла Кадес, ын пустиул Паран. Ле-ау адус штирь, лор ши ынтреӂий адунэрь, ши ле-ау арэтат роаделе цэрий.
И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.
27 Ятэ че ау историсит луй Мойсе: „Не-ам дус ын цара ын каре не-ай тримис. Ку адевэрат, есте о царэ ын каре курӂе лапте ши мьере ши ятэ-й роаделе.
И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.
28 Дар попорул каре локуеште ын цара ачаста есте путерник, четэциле сунт ынтэрите ши фоарте марь. Ба ынкэ ам вэзут аколо ши пе фиий луй Анак.
Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.
29 Амалечиций локуеск цинутул де ла мязэзи; иебусиций ши амориций локуеск мунтеле ши канааниций ши хетиций локуеск лынгэ маре ши де-а лунгул Йорданулуй.”
Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.
30 Калеб а потолит попорул каре кыртя ымпотрива луй Мойсе. Ел а зис: „Хайдем сэ не суим ши сэ пунем мына пе царэ, кэч вом фи бируиторь!”
А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.
31 Дар бэрбаций каре фусесерэ ымпреунэ ку ел ау зис: „Ну путем сэ не суим ымпотрива попорулуй ачестуя, кэч есте май таре декыт ной.”
Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.
32 Ши ау ыннегрит ынаинтя копиилор луй Исраел цара пе каре о искодисерэ. Ей ау зис: „Цара пе каре ам стрэбэтут-о, ка с-о искодим, есте о царэ каре мэнынкэ пе локуиторий ей; тоць ачея пе каре й-ам вэзут аколо сунт оамень де статурэ ыналтэ.
И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.
33 Апой, ам май вэзут ын еа пе уриаший, пе копиий луй Анак, каре се траг дин нямул уриашилор: ынаинтя ноастрэ ши фацэ де ей паркэ ерам ниште лэкусте.”
Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.
