Матей 3
1 Ын время ачея а венит Иоан Ботезэторул ши проповэдуя ын пустиул Иудеий.
У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској.
2 Ел зичя: „Покэици-вэ, кэч Ымпэрэция черурилор есте апроапе.”
И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско.
3 Иоан ачеста есте ачела каре фусесе вестит прин пророкул Исая, кынд зиче: „Ятэ гласул челуй че стригэ ын пустиу: ‘Прегэтиць каля Домнулуй, нетезици-Й кэрэриле.’”
Јер је то онај за кога је говорио пророк Исаија где каже: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господу, и поравните стазе Његове.
4 Иоан пурта о хайнэ де пэр де кэмилэ ши ла мижлок ера ынчинс ку ун брыу де куря. Ел се хрэня ку лэкусте ши мьере сэлбатикэ.
А Јован имаше хаљину од длаке камиље и појас кожан око себе; а храна његова беше скакавци и мед дивљи.
5 Локуиторий дин Иерусалим, дин тоатэ Иудея ши дин тоате ымпрежуримиле Йорданулуй ау ынчепут сэ ясэ ла ел;
Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска.
6 ши, мэртурисинду-шь пэкателе, ерау ботезаць де ел ын рыул Йордан.
И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје.
7 Дар кынд а вэзут пе мулць дин фарисей ши дин садукей кэ вин сэ примяскэ ботезул луй, ле-а зис: „Пуй де нэпырчь, чине в-а ынвэцат сэ фуӂиць де мыния виитоаре?
А кад виде (Јован) многе фарисеје и садукеје где иду да их крсти, рече им: Породи аспидини! Ко каза вама да бежите од гнева који иде?
8 Фачець дар роаде вредниче де покэинца воастрэ.
Родите дакле род достојан покајања.
9 Ши сэ ну кредець кэ путець зиче ын вой ыншивэ: ‘Авем ка татэ пе Авраам!’ Кэч вэ спун кэ Думнезеу дин петреле ачестя поате сэ ридиче фий луй Авраам.
И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Аврама; јер вам кажем да може Бог и од камења овог подигнути децу Авраму.
10 Ятэ кэ секуря а ши фост ынфиптэ ла рэдэчина помилор: деч орьче пом каре ну фаче род бун ва фи тэят ши арункат ын фок.
Већ и секира код корена дрвету стоји; свако дакле дрво које не рађа добар род, сече се и у огањ баца.
11 Кыт деспре мине, еу вэ ботез ку апэ, спре покэинцэ; дар Чел че вине дупэ мине есте май путерник декыт мине, ши еу ну сунт вредник сэ-Й дук ынкэлцэминтя. Ел вэ ва ботеза ку Духул Сфынт ши ку фок.
Ја дакле крштавам вас водом за покајање; а Онај који иде за мном, јачи је од мене; ја нисам достојан Њему обућу понети; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем.
12 Ачела Ышь аре лопата ын мынэ, Ышь ва курэци ку десэвыршире ария ши Ышь ва стрынӂе грыул ын грынар, дар плява о ва арде ынтр-ун фок каре ну се стинӂе.”
Њему је лопата у руци Његовој, па ће отребити гумно своје, и скупиће пшеницу своју у житницу, а плеву ће сажећи огњем вечним.
13 Атунч а венит Исус дин Галилея ла Йордан, ла Иоан, ка сэ фие ботезат де ел.
Тада дође Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да се крсти.
14 Дар Иоан кэута сэ-Л опряскэ. „Еу”, зичя ел, „ам требуинцэ сэ фиу ботезат де Тине, ши Ту вий ла мине?”
А Јован брањаше Му говорећи: Ти треба мене да крстиш, а Ти ли долазиш к мени?
15 Дрепт рэспунс, Исус й-а зис: „Ласэ-Мэ акум, кэч аша се каде сэ ымплиним тот че требуе ымплинит.” Атунч, Иоан Л-а лэсат.
А Исус одговори и рече му: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду. Тада Јован остави Га.
16 Де ындатэ че а фост ботезат, Исус а ешит дин апэ. Ши, ын клипа ачея, черуриле с-ау дескис ши а вэзут пе Духул луй Думнезеу коборынду-Се ын кип де порумбел ши венинд песте Ел.
И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише Му се небеса, и виде Духа Божјег где силази као голуб и дође на Њега.
17 Ши дин черурь с-а аузит ун глас, каре зичя: „Ачеста есте Фиул Меу пряюбит, ын каре Ымь гэсеск плэчеря.”
И гле, глас с неба који говори: Ово је Син мој љубазни који је по мојој вољи.
