Лука 2
1 Ын время ачея, а ешит о порункэ де ла Чезар Аугуст сэ се ынскрие тоатэ лумя.
У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.
2 Ынскриеря ачаста с-а фэкут ынтыя датэ пе кынд ера дрегэтор ын Сирия Квириниус.
Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.
3 Тоць се дучяу сэ се ынскрие, фиекаре ын четатя луй.
И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.
4 Иосиф с-а суит ши ел дин Галилея, дин четатя Назарет, ка сэ се дукэ ын Иудея, ын четатя луй Давид, нумитэ Бетлеем, пентру кэ ера дин каса ши дин семинция луй Давид,
Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,
5 сэ се ынскрие ымпреунэ ку Мария, логодника луй, каре ера ынсэрчинатэ.
Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
6 Пе кынд ерау ей аколо, с-а ымплинит время кынд требуя сэ наскэ Мария.
И кад онамо беху, дође време да она роди.
7 Ши а нэскут пе Фиул ей чел ынтый нэскут, Л-а ынфэшат ын скутече ши Л-а кулкат ынтр-о есле, пентру кэ ын каса де попосире ну ера лок пентру ей.
И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
8 Ын цинутул ачела, ерау ниште пэсторь каре стэтяу афарэ, ын кымп, ши фэчяу де стражэ ноаптя ымпрежурул турмей лор.
И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.
9 Ши ятэ кэ ун ынӂер ал Домнулуй с-а ынфэцишат ынаинтя лор, ши слава Домнулуй а стрэлучит ымпрежурул лор. Ей с-ау ынфрикошат фоарте таре.
И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
10 Дар ынӂерул ле-а зис: „Ну вэ темець, кэч вэ адук о весте бунэ, каре ва фи о маре букурие пентру тот нородул:
И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
11 астэзь, ын четатя луй Давид, ви с-а нэскут ун Мынтуитор, каре есте Христос, Домнул.
Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.
12 Ятэ семнул дупэ каре-Л вець куноаште: вець гэси ун Прунк ынфэшат ын скутече ши кулкат ынтр-о есле.”
И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.
13 Ши деодатэ, ымпреунэ ку ынӂерул с-а унит о мулциме де оасте черяскэ, лэудынд пе Думнезеу ши зикынд:
И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:
14 „Славэ луй Думнезеу ын локуриле пряыналте ши паче пе пэмынт ынтре оамений плэкуць Луй.”
Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
15 Дупэ че ау плекат ынӂерий де ла ей, ка сэ се ынтоаркэ ын чер, пэсторий ау зис уний кэтре алций: „Хайдем сэ мерӂем пынэ ла Бетлеем ши сэ ведем че ни с-а спус ши че не-а фэкут куноскут Домнул.”
И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.
16 С-ау дус ын грабэ ши ау гэсит пе Мария, пе Иосиф ши Прункул кулкат ын есле.
И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
17 Дупэ че Л-ау вэзут, ау историсит че ли се спусесе деспре Прунк.
А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.
18 Тоць чей че й-ау аузит с-ау мират де челе че ле спуняу пэсторий.
И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
19 Мария пэстра тоате кувинтеле ачеля ши се гындя ла еле ын инима ей.
А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.
20 Ши пэсторий с-ау ынторс, слэвинд ши лэудынд пе Думнезеу пентру тоате челе че аузисерэ ши вэзусерэ ши каре ерау ынтокмай кум ли се спусесе.
И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.
21 Кынд а венит зиуа а опта, ын каре требуя тэят ымпрежур Прункул, Й-ау пус нумеле ИСУС, нуме каре фусесе спус де ынӂер ынаинте ка сэ фи фост Ел зэмислит ын пынтече.
И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
22 Ши, кынд с-ау ымплинит зилеле пентру курэциря лор, дупэ Леӂя луй Мойсе, Иосиф ши Мария ау адус Прункул ла Иерусалим, ка сэ-Л ынфэцишезе ынаинтя Домнулуй,
И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,
23 дупэ кум есте скрис ын Леӂя Домнулуй: „Орьче ынтый нэскут де парте бэрбэтяскэ ва фи ынкинат Домнулуй”,
(Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу; )
24 ши ка сэ адукэ жертфэ: о переке де туртуреле сау дой пуй де порумбей, дупэ кум есте порунчит ын Леӂя Домнулуй.
И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.
25 Ши ятэ кэ ын Иерусалим ера ун ом нумит Симеон. Омул ачеста дучя о вяцэ сфынтэ ши ера ку фрика луй Думнезеу. Ел аштепта мынгыеря луй Исраел, ши Духул Сфынт ера песте ел.
И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
26 Духул Сфынт ыл ынштиинцасе кэ ну ва мури ынаинте ка сэ вадэ пе Христосул Домнулуй.
И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
27 Ел а венит ын Темплу, мынат де Духул. Ши, кынд ау адус пэринций ынэунтру пе Прункул Исус, ка сэ ымплиняскэ ку привире ла Ел че порунчя Леӂя,
И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
28 Симеон Л-а луат ын браце, а бинекувынтат пе Думнезеу ши а зис:
И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
29 „Акум, слобозеште ын паче пе робул Тэу, Стэпыне, дупэ кувынтул Тэу.
Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
30 Кэч ау вэзут окий мей мынтуиря Та,
Јер видеше очи моје спасење Твоје,
31 пе каре ай прегэтит-о сэ фие, ынаинтя тутурор попоарелор,
Које си уготовио пред лицем свих народа,
32 лумина каре сэ луминезе нямуриле ши слава попорулуй Тэу Исраел.”
Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
33 Татэл ши мама Луй се мирау де лукруриле каре се спуняу деспре Ел.
И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
34 Симеон й-а бинекувынтат ши а зис Марией, мама Луй: „Ятэ, Копилул ачеста есте рындуит спре прэбуширя ши ридикаря мултора ын Исраел ши сэ фие ун семн каре ва стырни ымпотривире.
И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
35 Кяр суфлетул тэу ва фи стрэпунс де о сабие, ка сэ се дескопере гындуриле мултор инимь.”
(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
36 Май ера аколо ши о пророчицэ, Ана, фата луй Фануел, дин семинция луй Ашер. Еа ера фоарте ынаинтатэ ын вырстэ ши трэисе ку бэрбатул ей шапте ань дупэ фечория ей.
И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
37 Рэмасэ вэдувэ ши фиинд ын вырстэ де оптзечь ши патру де ань, Ана ну се депэрта де Темплу ши зи ши ноапте служя луй Думнезеу ку пост ши ку ругэчунь.
И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
38 А венит ши еа ын ачелашь час ши а ынчепут сэ лауде пе Думнезеу ши сэ ворбяскэ деспре Исус тутурор челор че аштептау мынтуиря Иерусалимулуй.
И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.
39 Дупэ че ау ымплинит тот че порунчя Леӂя Домнулуй, Иосиф ши Мария с-ау ынторс ын Галилея, ын четатя лор Назарет.
И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
40 Яр Прункул крештя ши Се ынтэря; ера плин де ынцелепчуне, ши харул луй Думнезеу ера песте Ел.
А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.
41 Пэринций луй Исус се дучяу ла Иерусалим ын фиекаре ан, ла Празникул Паштелор.
И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
42 Кынд а фост Ел де дойспрезече ань, с-ау суит ла Иерусалим, дупэ обичеюл празникулуй.
И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
43 Апой, дупэ че ау трекут зилеле Празникулуй, пе кынд се ынторчяу акасэ, бэятул Исус а рэмас ын Иерусалим. Пэринций Луй н-ау бэгат де сямэ лукрул ачеста.
И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
44 Ау крезут кэ есте ку товарэший лор де кэлэторие ши ау мерс кале де о зи ши Л-ау кэутат принтре руделе ши куноскуций лор.
Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.
45 Дар ну Л-ау гэсит ши с-ау ынторс ла Иерусалим сэ-Л кауте.
И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
46 Дупэ трей зиле, Л-ау гэсит ын Темплу, шезынд ын мижлокул ынвэцэторилор, аскултынду-й ши пунынду-ле ынтребэрь.
И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
47 Тоць каре-Л аузяу рэмыняу уймиць де причеперя ши рэспунсуриле Луй.
И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.
48 Кынд Л-ау вэзут пэринций Луй, ау рэмас ынмэрмуриць; ши мама Луй Й-а зис: „Фиуле, пентру че Те-ай пуртат аша ку ной? Ятэ кэ татэл Тэу ши еу Те-ам кэутат ку ынгрижораре.”
И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
49 Ел ле-а зис: „Де че М-аць кэутат? Оаре ну штияць кэ требуе сэ фиу ынкаса Татэлуй Меу?”
И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?
50 Дар ей н-ау ынцелес спуселе Луй.
И они не разумеше речи што им рече.
51 Апой, С-а коборыт ымпреунэ ку ей, а венит ла Назарет ши ле ера супус. Мамэ-Са пэстра тоате кувинтеле ачестя ын инима ей.
И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.
52 Ши Исус крештя ын ынцелепчуне, ын статурэ ши ера тот май плэкут ынаинтя луй Думнезеу ши ынаинтя оаменилор.
И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
