Левитикул 25
1 Домнул а ворбит ку Мойсе пе мунтеле Синай ши а зис:
Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи:
2 „Ворбеште копиилор луй Исраел ши спуне-ле: ‘Кынд вець интра ын цара пе каре в-о дау, пэмынтул сэ се одихняскэ, сэ цинэ ун Сабат ын чинстя Домнулуй.
Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.
3 Шасе ань сэ-ць семень огорул, шасе ань сэ-ць тай вия ши сэ стрынӂь роаделе.
Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.
4 Дар анул ал шаптеля сэ фие ун Сабат, о време де одихнэ пентру пэмынт, ун Сабат цинут ын чинстя Домнулуй: ын анул ачела сэ ну-ць семень огорул ши сэ ну-ць тай вия.
А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.
5 Сэ ну сечерь че ва еши дин грэунцеле кэзуте де ла сечериш ши сэ ну кулеӂь стругурий дин вия та нетэятэ: ачеста сэ фие ун ан де одихнэ пентру пэмынт.
Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.
6 Чея че ва еши де ла сине дин пэмынт ын тимпул Сабатулуй луй сэ вэ служяскэ де хранэ, цие, робулуй ши роабей тале, челуй токмит де тине ку зиуа ши стрэинулуй каре локуеште ку тине,
Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.
7 вителор тале ши фярелор дин цара та; тот венитул пэмынтулуй сэ служяскэ де хранэ.
И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.
8 Сэ нумерь шапте сэптэмынь де ань, де шапте орь шапте ань, ши зилеле ачестор шапте сэптэмынь де ань вор фаче патрузечь ши ноуэ де ань.
И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.
9 Ын а зечя зи а луний а шаптя, сэ пуй сэ суне ку трымбица рэсунэтоаре; ын Зиуа Испэширий, сэ сунаць ку трымбица ын тоатэ цара воастрэ
Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.
10 ши сэ сфинциць астфел анул ал чинчзечеля. Сэ вестиць слобозения ын царэ пентру тоць локуиторий ей: ачеста сэ фие пентру вой анул де веселие; фиекаре динтре вой сэ се ынтоаркэ ла мошия луй ши фиекаре динтре вой сэ се ынтоаркэ ын фамилия луй.
И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.
11 Анул ал чинчзечеля сэ фие пентру вой анул де веселие; атунч сэ ну семэнаць, сэ ну сечераць че вор адуче огоареле де ла еле ши сэ ну кулеӂець вия нетэятэ.
Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.
12 Кэч есте анул де веселие: сэ-л привиць ка чева сфынт. Сэ мынкаць че вэ вор да огоареле воастре.
Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.
13 Ын анул ачеста де веселие, фиекаре динтре вой сэ се ынтоаркэ ла мошия луй.
Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.
14 Дакэ виндець чева апроапелуй востру сау дакэ кумпэраць чева де ла апроапеле востру, ничунул динтре вой сэ ну ыншеле пе фрателе луй.
И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.
15 Сэ кумперь де ла апроапеле тэу сокотинд аний де ла анул де веселие, ши ел сэ-ць вындэ сокотинд аний де род.
Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.
16 Ку кыт вор фи май мулць ань, ку атыт сэ ридичь прецул ши ку кыт вор фи май пуцинь ань, ку атыт сэ-л сказь, кэч ел ыць винде нумай нумэрул сечеришурилор.
Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.
17 Ничунул динтре вой сэ ну ыншеле деч пе апроапеле луй ши сэ те темь де Думнезеул тэу, кэч Еу сунт Домнул Думнезеул востру.
Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.
18 Ымплиниць леӂиле Меле, пэзиць порунчиле Меле ши ымплиници-ле, ши вець локуи фэрэ фрикэ ын царэ.
Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.
19 Цара ышь ва да роаделе, вець мынка дин еле ши вэ вець сэтура ши вець локуи фэрэ фрикэ ын еа.
И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.
20 Дакэ вець зиче: «Че вом мынка ын анул ал шаптеля, фииндкэ ну вом семэна ши ну вом стрынӂе роаделе?»
И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?
21 Еу вэ вой да бинекувынтаря Мя ын анул ал шаселя, ши пэмынтул ва да роаде пентру трей ань.
Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.
22 Кынд вець семэна ын анул ал оптуля, вець мынка тот дин векиле роаде; пынэ ла ал ноуэля ан, пынэ ла ноиле роаде, вець мынка тот дин челе векь.
И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.
23 Пэмынтуриле сэ ну се вындэ де вечь; кэч цара есте а Мя, яр вой сунтець ла Мине ка ниште стрэинь ши венетичь.
Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.
24 Де ачея, ын тоатэ цара пе каре о вець стэпыни, сэ даць дрептул де рэскумпэраре пентру пэмынтурь.
Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.
25 Дакэ фрателе тэу сэрэчеште ши винде о букатэ дин мошия луй, чел че аре дрептул де рэскумпэраре, руда луй чя май де апроапе, сэ винэ ши сэ рэскумпере че а вындут фрателе сэу.
Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.
26 Дакэ ун ом н-аре пе нимень каре сэ айбэ дрептул де рэскумпэраре ши-й стэ ын путинцэ луй сингур сэ факэ рэскумпэраря,
Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,
27 сэ сокотяскэ аний де ла вынзаре, сэ дя ынапой кумпэрэторулуй че присосеште ши сэ се ынтоаркэ ла мошия луй.
Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.
28 Дакэ н-аре ку че сэ-й дя ынапой, лукрул вындут сэ рэмынэ ын мыниле кумпэрэторулуй пынэ ла анул де веселие; ла анул де веселие, ел сэ се ынтоаркэ ла мошия луй ши кумпэрэторул сэ ясэ дин еа.
Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.
29 Дакэ ун ом винде о касэ де локуит ынтр-о четате ынконжуратэ ку зидурь, сэ айбэ дрепт де рэскумпэраре пынэ ла ымплиниря унуй ан де ла вынзаре; дрептул луй де рэскумпэраре сэ цинэ ун ан.
Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.
30 Дар, дакэ ачастэ касэ, ашезатэ ынтр-о четате ынконжуратэ ку зидурь, ну есте рэскумпэратэ ынаинте де ымплиниря унуй ан ынтрег, еа ва рэмыне пе вечь кумпэрэторулуй ши урмашилор луй; яр ын анул де веселие сэ ну ясэ дин еа.
А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.
31 Каселе дин сате каре ну сунт ынконжурате ку зидурь сэ фие привите ка царинь де пэмынт: еле вор путя фи рэскумпэрате, ши кумпэрэторул ва еши дин еле ын анул де веселие.
А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.
32 Кыт привеште четэциле левицилор ши каселе пе каре ле вор авя ей ын ачесте четэць, левиций сэ айбэ ун дрепт некурмат де рэскумпэраре.
А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.
33 Чине ва кумпэра де ла левиць о касэ сэ ясэ ын анул де веселие дин каса вындутэ луй ши дин четатя ын каре о авя; кэч каселе дин четэциле левицилор сунт аверя лор ын мижлокул копиилор луй Исраел.
Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.
34 Огоареле ашезате ын журул четэцилор левицилор ну се вор путя винде; кэч ей ле вор стэпыни пе вечь.
Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.
35 Дакэ фрателе тэу сэрэчеште ши ну май поате мунчи лынгэ тине, сэ-л сприжинь, фие ка стрэин, фие ка венетик, ка сэ трэяскэ ымпреунэ ку тине.
Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.
36 Сэ ну ей де ла ел нич добындэ, нич камэтэ: сэ те темь де Думнезеул тэу, ши фрателе тэу сэ трэяскэ ымпреунэ ку тине.
Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.
37 Сэ ну-й ымпрумуць баний тэй ку добындэ ши сэ ну-й ымпрумуць меринделе тале пе камэтэ.
Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.
38 Еу сунт Домнул Думнезеул тэу, каре в-ам скос дин цара Еӂиптулуй, ка сэ вэ дау цара Канаанулуй, ка сэ фиу Думнезеул востру.
Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.
39 Дакэ фрателе тэу сэрэчеште лынгэ тине ши се винде цие, сэ ну-л пуй сэ-ць факэ мункэ де роб.
И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;
40 Чи сэ фие ла тине ка ун ом токмит ку зиуа, ка ун венетик; сэ стя ын служба та пынэ ла анул де веселие.
Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.
41 Атунч, сэ ясэ де ла тине ел ши копиий луй каре вор фи ку ел ши сэ се ынтоаркэ ын фамилия луй, ла мошия пэринцилор луй.
А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
42 Кэч ей сунт служиторий Мей, пе каре й-ам скос дин цара Еӂиптулуй; сэ ну фие вындуць кум се вынд робий.
Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.
43 Сэ ну-л стэпынешть ку асприме ши сэ те темь де Думнезеул тэу.
Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.
44 Дакэ врець сэ авець робь ши роабе, сэ-й луаць де ла нямуриле каре вэ ынконжоарэ; де ла еле сэ кумпэраць робь ши роабе.
А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.
45 Вець путя сэ-й кумпэраць ши динтре копиий стрэинилор каре вор локуи ла тине ши дин фамилииле лор пе каре ле вор наште ын цара воастрэ; ей вор фи аверя воастрэ.
И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.
46 Ый путець лэса моштенире копиилор воштри дупэ вой, ка пе о мошие, ши путець сэ-й цинець астфел робь пе вечь. Дар кыт деспре фраций воштри, копиий луй Исраел, нич унул дин вой сэ ну стэпыняскэ пе фрателе сэу ку асприме.
Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.
47 Дакэ ун стрэин сау ун венетик се ымбогэцеште, ши фрателе тэу сэрэчеште лынгэ ел ши се винде стрэинулуй каре локуеште ла тине сау вреунуя дин фамилия стрэинулуй,
Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,
48 ел сэ айбэ дрептул де рэскумпэраре, дупэ че се ва фи вындут: унул дин фраций луй сэ поатэ сэ-л рэскумпере.
Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;
49 Ункюл луй сау фиул ункюлуй луй сау уна дин руделе луй де апроапе ва путя сэ-л рэскумпере сау, дакэ аре мижлоаче, сэ се рэскумпере сингур.
Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.
50 Сэ факэ сокотяла ку чел че л-а кумпэрат, дин анул кынд с-а вындут пынэ ын анул де веселие, ши прецул де плэтит ва атырна де нумэрул анилор, каре вор фи прецуиць ка ай унуй ом токмит ку платэ.
Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.
51 Дакэ май сунт ынкэ мулць ань пынэ ла анул де веселие, ышь ва плэти рэскумпэраря дупэ прецул анилор ачелора ши сэ-л скадэ дин прецул ку каре а фост кумпэрат;
Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.
52 дакэ май рэмын пуцинь ань пынэ ла анул де веселие, сэ ле факэ сокотяла ши сэ-шь плэтяскэ рэскумпэраря дупэ ачешть ань.
Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.
53 Сэ фие ла ел ка унул токмит ку анул; ши ачела ла каре ва фи сэ ну се поарте ку асприме ку ел суб окий тэй.
Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.
54 Яр дакэ ну есте рэскумпэрат ын ничунул дин ачесте фелурь, сэ ясэ де ла ел ын анул де веселие, ел ши копиий луй каре вор фи ымпреунэ ку ел.
Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.
55 Кэч копиий луй Исраел сунт робий Мей; ей сунт робий Мей, пе каре й-ам скос дин цара Еӂиптулуй. Еу сунт Домнул Думнезеул востру.
Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.
