Плынӂериле 5
1 Аду-Ць аминте, Доамне, де че ни с-а ынтымплат! Уйтэ-Те ши вези-не окара!
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Моштениря ноастрэ а трекут ла ниште стрэинь, каселе ноастре, ла чей дин алте цэрь!
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Ам рэмас орфань, фэрэ татэ; мамеле ноастре сунт ка ниште вэдуве.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Апа ноастрэ о бем пе бань, ши лемнеле ноастре требуе сэ ле плэтим.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Пригониторий не урмэреск ку ындыржире ши, кынд обосим, ну не дау одихнэ.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Ам ынтинс мына спре Еӂипт, спре Асирия, ка сэ не сэтурэм де пыне.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Пэринций ноштри, каре ау пэкэтуит, ну май сунт, яр ной ле пуртэм пэкателе.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Робий не стэпынеск, ши нимень ну не избэвеште дин мыниле лор.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Не кэутэм пыня ку примеждия веций ноастре, кэч не аменинцэ сабия ын пустиу.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Не арде пеля ка ун куптор де фригуриле фоамей.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 Ау нечинстит пе фемей ын Сион, пе фечоаре ын четэциле луй Иуда.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Май-марий ноштри ау фост спынзураць де мыниле лор. Бэтрынилор ну ле-ау дат ничо чинсте.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Тинерий ау фост пушь сэ рышняскэ ши копиий кэдяу суб повериле де лемн.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 Бэтрыний ну се май дук ла поартэ ши тинерий ау ынчетат сэ май кынте.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 С-а дус букурия дин инимиле ноастре ши жаля а луат локул жокурилор ноастре.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 А кэзут кунуна де пе капул ностру! Вай де ной, кэч ам пэкэтуит!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Дакэ не доаре инима, дакэ ни с-ау ынтунекат окий,
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 есте дин причинэ кэ мунтеле Сионулуй есте пустиит, дин причинэ кэ се плимбэ шакалий прин ел.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Дар Ту, Доамне, ымпэрэцешть пе вечие; скаунул Тэу де домние дэйнуеште дин ням ын ням!
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Пентру че сэ не уйць пе вечие ши сэ не пэрэсешть пентру мултэ време?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Ынтоарче-не ла Тине, Доамне, ши не вом ынтоарче! Дэ-не ярэшь зиле ка челе де одиниоарэ!
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 Сэ не фи лепэдат Ту де тот оаре ши сэ Те фи мыният Ту пе ной песте мэсурэ де мулт?
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
