< Плынӂериле 2 >
1 Вай, ын че ынтунечиме а арункат Домнул, ын мыния Луй, пе фийка Сионулуй! А азвырлит дин чер пе пэмынт подоаба луй Исраел ши ну Шь-а май адус аминте де скаунул пичоарелор Луй ын зиуа мынией Луй!
Како обастре Господ облаком у гневу свом кћер сионску! Сврже с неба на земљу славу Израиљеву, и не опомену се подножја ногу својих у дан гнева свог!
2 Домнул а нимичит фэрэ милэ тоате локуинцеле луй Иаков. Ын урӂия Луй, а дэрымат ынтэритуриле фийчей луй Иуда ши ле-а прэвэлит ла пэмынт; а фэкут де окарэ ымпэрэция ши кэпетенииле ей.
Господ потре немилице све станове Јаковљеве, развали у гневу свом градове кћери Јудине, и на земљу обори, оскврни царство и кнезове његове.
3 Ын мыния Луй апринсэ, а доборыт тоатэ путеря луй Исраел; Шь-а трас ынапой де ла ел дряпта ынаинтя врэжмашулуй ши а апринс ын Иаков о вэпае де фок каре мистуе тоате де жур ымпрежур.
Одби у жестоком гневу сав рог Израиљу, обрати натраг десницу своју од непријатеља, и распали се на Јакова као огањ пламени, који прождире све око себе.
4 Шь-а ынкордат аркул ка ун врэжмаш, Шь-а ридикат дряпта ка ун асупритор ши а прэпэдит тот че ера плэкут привирилор; Шь-а вэрсат ка ун фок урӂия песте кортул фийчей Сионулуй.
Натеже лук свој као непријатељ, подиже десницу своју као противник, и поби све што беше драго очима; на шатор кћери сионске просу као огањ гнев свој.
5 Ка ун врэжмаш а ажунс Домнул: а нимичит пе Исраел, й-а дэрымат тоате палателе, й-а прэбушит ынтэритуриле ши а умплут пе фийка луй Иуда де жале ши суспин.
Господ поста као непријатељ; потре Израиља, потре све дворе његове, раскопа све градове његове, и умножи кћери Јудиној жалост и јад.
6 Й-а пустиит кортул сфынт ка пе о грэдинэ, а нимичит локул адунэрий сале; Домнул а фэкут сэ се уйте ын Сион сэрбэториле ши Сабатул ши, ын мыния Луй нэпрасникэ, а лепэдат пе ымпэрат ши пе преот.
Развали му ограду као врту; потре место састанцима његовим; Господ врже у заборав на Сиону празнике и суботу, и у жестини гнева свог одбаци цара и свештеника.
7 Домнул Шь-а диспрецуит алтарул, Шь-а лепэдат Локашул Сэу чел Сфынт. А дат ын мыниле врэжмашулуй зидуриле палателор Сионулуй; ау рэсунат стригэтеле ын Каса Домнулуй ка ынтр-о зи де сэрбэтоаре.
Одбаци Господ олтар свој, омрзе на светињу своју, предаде у руке непријатељима зидове двора сионских; стаде их вика у дому Господњем као на празник.
8 Шь-а пус де гынд Домнул сэ дэрыме зидуриле фийчей Сионулуй; а ынтинс сфоара де мэсурат ши ну Шь-а трас мына пынэ ну ле-а нимичит. А куфундат ын жале ынтэритура ши зидуриле, каре ну май сунт, тоате, декыт ниште дэрымэтурь тристе.
Господ науми да раскопа зид кћери сионске, растеже уже, и не одврати руке своје да не затре, и ојади опкоп и зид, изнемогоше скупа.
9 Порциле ый сунт куфундате ын пэмынт; й-а нимичит ши рупт зэвоареле. Ымпэратул ши кэпетенииле сале сунт ынтре нямурь. Леӂе ну май ау ши кяр пророчий ну май примеск ничо ведение де ла Домнул.
Утонуше у земљу врата њена, поломи и потре преворнице њене; цар њен и кнезови њени међу народима су; закона нема, и пророци њени не добијају утваре од Господа.
10 Бэтрыний фийчей Сионулуй шед пе пэмынт ши так; шь-ау пресэрат цэрынэ пе кап, с-ау ынчинс ку сачь; фечоареле Иерусалимулуй ышь плякэ ла пэмынт капул.
Старешине кћери сионске седе на земљи и ћуте, посуле су прахом главу и припасале кострет; обориле су к земљи главе своје девојке јерусалимске.
11 Ми с-ау сторс окий де лакримь, ымь ферб мэрунтаеле, ми се варсэ фикатул пе пэмынт дин причина прэпэдулуй фийчей попорулуй меу, дин причина копиилор ши прунчилор де цыцэ лешинаць пе улицеле четэций.
Ишчилеше ми очи од суза, утроба се моја усколебала, просипа се на земљу јетра моја од погибли кћери народа мог, јер деца и која сисају обамиру на улицама градским.
12 Ей зичяу кэтре мамеле лор: „Унде есте пыне ши вин?” ши кэдяу лешинаць ка ниште рэниць пе улицеле четэций, ышь дэдяу суфлетул ла пептул мамелор лор.
Говоре матерама својим: Где је жито и вино? Обамиру као рањеници на улицама градским, и испуштају душу своју у наручју матера својих.
13 Ку че сэ те ымбэрбэтез ши ку че сэ те асемэн, фийка Иерусалимулуй? Ку чине сэ те пун алэтурь ши ку че сэ те мынгый, фечоарэ, фийка Сионулуй? Кэч рана та есте маре ка маря. Чине ва путя сэ те виндече?
Кога ћу ти узети за сведока? С чим ћу те изједначити, кћери јерусалимска? Какву ћу ти прилику наћи, да те утешим, девојко, кћери сионска? Јер је несрећа твоја велика као море, ко ће те исцелити?
14 Пророчий тэй ць-ау пророчит ведений дешарте ши амэӂитоаре, ну ць-ау дат пе фацэ нелеӂюиря ка сэ абатэ астфел робия де ла тине, чи ць-ау фэкут пророчий минчиноасе ши ыншелэтоаре.
Пророци твоји пророковаше ти лаж и безумље, и не откриваше безакоња твог да би одвратили ропство твоје; него ти казиваше утваре лажне и које ће те прогнати.
15 Тоць трекэторий бат дин палме асупра та, шуерэ ши дау дин кап ымпотрива фийчей Иерусалимулуй ши зик: „Ачаста есте четатя деспре каре се зичя кэ есте чя май фрумоасэ ши букурия ынтрегулуй пэмынт?”
Пљескају рукама над тобом сви који пролазе, звижде и машу главом за кћерју јерусалимском: То ли је град, за који говораху да је права лепота, радост свој земљи?
16 Тоць врэжмаший тэй дескид гура ымпотрива та, флуерэ, скрышнеск дин динць ши зик: „Ам ынгицит-о! Да, ачаста есте зиуа пе каре о аштептам; ам ажунс-о ши о ведем!”
Разваљују уста на те сви непријатељи твоји, звижде и шкргућу зубима говорећи: Прождресмо; ово је доиста дан који чекасмо; дочекасмо, видесмо.
17 Домнул а ынфэптуит че хотэрысе, а ымплинит кувынтул пе каре-л сорочисе де мултэ време, а нимичит фэрэ милэ; а фэкут дин тине букурия врэжмашулуй, а ынэлцат тэрия асуприторилор тэй!
Учини Господ шта науми, испуни реч своју, коју каза одавна; разори немилице и развесели тобом непријатеља, подиже рог противницима твојим.
18 Инима лор стригэ кэтре Домнул: „Зид ал фийчей Сионулуй, варсэ зи ши ноапте широае де лакримь! Ну-ць да ничун рэгаз ши окюл тэу сэ ну айбэ одихнэ!
Виче срце њихово ка Господу: Зиде кћери сионске, проливај потоком сузе дан и ноћ, не дај себи мира, и зеница ока твог да не стаје.
19 Скоалэ-те ши ӂемь ноаптя, кынд ынчеп стрэжиле! Варсэ-ць инима ка ниште апэ ынаинтя Домнулуй! Ридикэ-ць мыниле спре Ел пентру вяца копиилор тэй, каре мор де фоаме ла тоате колцуриле улицелор!”
Устани, вичи обноћ, у почетку страже, проливај срце своје као воду пред Господом, подижи к Њему руке своје за душу деце своје која обамиру од глади на угловима својих улица.
20 „Уйтэ-Те, Доамне, ши привеште! Куй й-ай фэкут Ту аша? Сэ мэнынче фемеиле родул пынтечелуй лор, прунчий дезмердаць де мыниле лор? Сэ фие мэчелэриць преоций ши пророчий ын Локашул чел Сфынт ал Домнулуй?
Погледај, Господе, и види, коме си овако учинио. Еда ли жене једу пород свој, децу коју носе у наручју? Еда ли се убија у светињи Господњој свештеник и пророк?
21 Копиий ши бэтрыний стау кулкаць пе пэмынт ын улице; фечоареле ши тинерий мей ау кэзут учишь де сабие; й-ай учис ын зиуа мынией Тале ши й-ай ынжунгият фэрэ милэ.
Леже на земљи по улицама деца и старци, девојке моје и младићи моји падоше од мача, побио си их у дан гнева свог и поклао не жалећи.
22 Ай кемат гроаза дин тоате пэрциле песте мине, ка ла о зи де сэрбэтоаре. Ын зиуа мынией Домнулуй, н-а скэпат унул ши н-а рэмас ку вяцэ. Пе чей ынгрижиць ши крескуць де мине, ми й-а нимичит врэжмашул!”
Сазвао си као на празник страхоте моје од свуда, и у дан гнева Господњег нико не утече нити оста. Које на руку носих и отхраних, њих ми непријатељ мој поби.