Иосуа 7
1 Копиий луй Исраел ау пэкэтуит ку привире ла лукруриле дате спре нимичире. Акан, фиул луй Карми, фиул луй Забди, фиул луй Зерах, дин семинция луй Иуда, а луат дин лукруриле дате спре нимичире. Ши Домнул С-а апринс де мыние ымпотрива копиилор луй Исраел.
Али се огрешише синови Израиљеви о проклетињу, јер Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног, узе од проклетих ствари; зато се разгневи Господ на синове Израиљеве.
2 Иосуа а тримис дин Иерихон ниште бэрбаць ла Ай, каре есте лынгэ Бет-Авен, ла рэсэрит де Бетел. Ши ле-а зис: „Суици-вэ ши искодиць цара.” Ши оамений ачея с-ау суит ши ау искодит четатя Ай.
А Исус посла људе из Јерихона у Гај, који беше близу Вет-Авена с истока Ветиљу, и рече им говорећи: Идите и уходите земљу. И људи одоше и уходише Гај.
3 С-ау ынторс ла Иосуа ши й-ау спус: „Деӂяба май фачь сэ май мяргэ тот попорул; доуэ сау трей мий де оамень вор ажунӂе ка сэ баць четатя Ай; ну остени тот попорул, кэч оамений ачея сунт пуцинь ла нумэр.”
И вративши се к Исусу рекоше му: Нека не иде сав народ; до две хиљаде људи или до три хиљаде људи нека иду, и освојиће Гај; немој мучити сав народ, јер их је мало.
4 Апроапе трей мий де оамень ау порнит, дар ау луат-о ла фугэ динаинтя оаменилор дин Ай.
И оде их онамо из народа око три хиљаде људи; али побегоше од Гајана.
5 Оамений дин Ай ле-ау оморыт апроапе трейзечь ши шасе де оамень; й-ау урмэрит де ла поартэ пынэ ла Шебарим ши й-ау бэтут ла вале. Попорул а рэмас ынкременит ши ку инима моале ка апа.
И Гајани посекоше их до тридесет и шест људи; и гонише их од врата до Сиварима, и побише их на стрмени; и растопи се срце у народу, и поста као вода.
6 Иосуа шь-а сфышият хайнеле ши с-а арункат ку фаца ла пэмынт пынэ сяра ынаинтя кивотулуй Домнулуй, ел ши бэтрыний луй Исраел, ши шь-ау пресэрат капул ку цэрынэ.
А Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и лежа до вечера, он и старешине Израиљеве, и посуше се прахом по глави.
7 Иосуа а зис: „Ах! Доамне Думнезеуле, пентру че ай трекут пе попорул ачеста Йорданул, ка сэ не дай ын мыниле аморицилор ши сэ не прэпэдешть? Де ам фи штиут сэ рэмынем де чялалтэ парте а Йорданулуй!
И рече Исус: Јао! Господе Боже, зашто преведе овај народ преко Јордана да нас предаш у руке Аморејцима да нас побију? О, да хтесмо остати преко Јордана!
8 Дар, Доамне, че вой зиче дупэ че Исраел а дат досул ынаинтя врэжмашилор луй?
Јао! Господе, шта да кажем, кад је Израиљ обратио плећа пред непријатељима својим?
9 Канааниций ши тоць локуиторий цэрий вор афла; не вор ынконжура ши не вор штерӂе нумеле де пе пэмынт. Ши че вей фаче Ту Нумелуй Тэу челуй маре?”
Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас, и истребиће име наше са земље; и шта ћеш учинити од великог имена свог?
10 Домнул а зис луй Иосуа: „Скоалэ-те! Пентру че стай кулкат астфел пе фаца та?
А Господ рече Исусу: Устани: што си пао на лице своје?
11 Исраел а пэкэтуит; ау кэлкат легэмынтул Меу пе каре ли л-ам дат, ау луат дин лукруриле дате спре нимичире, ле-ау фурат ши ау минцит ши ле-ау аскунс принтре лукруриле лор.
Згрешио је Израиљ, и преступио завет мој који сам им заповедио: јер узеше од проклетих ствари, и украдоше, и затајише, и метнуше међу своје ствари.
12 Де ачея копиий луй Исраел ну пот сэ цинэ пепт врэжмашилор лор: вор да досул ын фаца врэжмашилор лор, кэч сунт даць спре нимичире; Еу ну вой май фи ку вой дакэ ну нимичиць че есте дат спре нимичире дин мижлокул востру.
Зато неће моћи синови Израиљеви стајати пред непријатељима својим; плећа ће обраћати пред непријатељима својим, јер су под проклетством; нећу више бити с вама, ако не истребите између себе проклетињу.
13 Скоалэ-те, сфинцеште попорул. Спуне-ле: ‘Сфинцици-вэ пентру мыне. Кэч аша зиче Домнул Думнезеул луй Исраел: «Ын мижлокул тэу есте ун лукру дат спре нимичире, Исраеле; ну вей путя сэ ций пепт врэжмашилор тэй пынэ ну вець скоате лукрул дат спре нимичире дин мижлокул востру.
Устани, освештај народ, и реци: Освештајте се за сутра; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Проклетство је усред тебе, Израиљу; нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетство између себе.
14 Сэ вэ апропияць мыне диминяцэ дупэ семинцииле воастре; ши семинция пе каре о ва арэта Домнул прин сорць се ва апропия пе фамилий, ши фамилия пе каре о ва арэта Домнул прин сорць се ва апропия пе касе, ши каса пе каре о ва арэта Домнул прин сорць се ва апропия пе бэрбаць.
Приступићете ујутру по племенима својим; и које племе обличи Господ оно ће приступити по породицама својим; и коју породицу обличи Господ она ће приступити по домовима својим; и који дом обличи Господ, приступиће људи из њега један по један.
15 Чине ва фи арэтат прин сорць кэ а луат дин че ера дат спре нимичире ва фи арс ын фок, ел ши тот че есте ал луй, пентру кэ а кэлкат легэмынтул Домнулуй ши а фэкут о мишелие ын Исраел.»’”
Па ко се нађе у проклетству, нека се спали огњем и он и све његово, јер преступи завет Господњи и учини безакоње у Израиљу.
16 Иосуа с-а скулат дис-де-диминяцэ ши а апропият пе Исраел, дупэ семинцииле луй, ши а фост арэтатэ прин сорць семинция луй Иуда.
И уставши Исус ујутру рано рече те приступи Израиљ по племенима својим; и обличи се племе Јудино.
17 А апропият фамилииле луй Иуда ши а фост арэтатэ прин сорць фамилия луй Зерах. А апропият фамилия луй Зерах пе касе ши а фост арэтатэ прин сорць каса луй Забди.
Потом рече те приступише породице Јудине; и обличи се породица Зарина; потом рече те приступи породица Зарина, домаћин један по један, и обличи се Завдија.
18 А апропият каса луй Забди пе бэрбаць ши а фост арэтат прин сорць Акан, фиул луй Карми, фиул луй Забди, фиул луй Зерах, дин семинция луй Иуда.
И рече, те приступи његов дом, људи један по један, и обличи се Ахан син Хармије сина Завдије сина Зариног од племена Јудиног.
19 Иосуа а зис луй Акан: „Фиуле, дэ славэ Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел, мэртурисеште ши спуне-мь че ай фэкут, ну-мь аскунде нимик.”
И рече Исус Ахану: Сине, хајде дај хвалу Господу Богу Израиљевом, и признај пред Њим, и кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене.
20 Акан а рэспунс луй Иосуа ши а зис: „Есте адевэрат кэ ам пэкэтуит ымпотрива Домнулуй Думнезеулуй луй Исраел, ши ятэ че ам фэкут.
А Ахан одговори Исусу и рече: Истина је, ја згреших Господу Богу Израиљевом, и учиних тако и тако:
21 Ам вэзут ын прадэ о манта фрумоасэ де Шинеар, доуэ суте де сикли де арӂинт ши о плакэ де аур ын греутате де чинчзечь де сикли; ле-ам пофтит ши ле-ам луат; ятэ, сунт аскунсе ын пэмынт ын мижлокул кортулуй меу ши арӂинтул есте пус суб еле.”
Видех у плену један леп плашт вавилонски, и двеста сикала сребра, и једну шипку злата од педесет сикала, па се полакомих и узех; и ено је закопано у земљу усред мог шатора, и сребро одоздо.
22 Иосуа а тримис ниште оамень, каре ау алергат ын корт, ши ятэ кэ лукруриле ерау аскунсе ын кортул луй Акан ши арӂинтул ера суб еле.
Тада Исус посла посланике, који отрчаше у шатор, и гле, беше закопано у шатору његовом, и одоздо сребро.
23 Ле-ау луат дин мижлокул кортулуй, ле-ау адус луй Иосуа ши тутурор копиилор луй Исраел ши ле-ау пус ынаинтя Домнулуй.
И узеше из шатора и донеше к Исусу и свим синовима Израиљевим, и метнуше пред Господа.
24 Иосуа ши тот Исраелул, ымпреунэ ку ел, ау луат пе Акан, фиул луй Зерах, арӂинтул, мантауа, плака де аур, пе фиий ши фийчеле луй Акан, боий луй, мэгарий, оиле, кортул луй ши тот че ера ал луй ши й-ау суит ын валя Акор.
Тада Исус и сав Израиљ узеше Ахана сина Зариног, и сребро и плашт и шипку злата, и синове његове и кћери његове, и волове његове и магарце његове, и овце његове, и шатор и све што беше његово, и изведоше у долину Ахор.
25 Иосуа а зис: „Пентру че не-ай ненорочит? Ши пе тине те ва ненорочи Домнул азь.” Ши тот Исраелул й-а учис ку петре. Й-ау арс ын фок, й-ау учис ку петре
И рече Исус: Што си нас смео? Господ да те смете данас! И засу га камењем сав Израиљ, и спалише све огњем засувши камењем.
26 ши ау ридикат песте Акан ун морман маре де петре, каре се веде пынэ ын зиуа де азь. Ши Домнул С-а ынторс дин юцимя мынией Луй. Дин причина ачестей ынтымплэрь с-а дат пынэ ын зиуа де азь локулуй ачелуя нумеле де валя Акор.
По том набацаше на њ велику гомилу камења, која стоји и данас. И Господ се поврати од жестине гнева свог. Отуда се прозва оно место долина Ахор до данас.
