Иоан 13
1 Ынаинте де Празникул Паштелор, Исус, ка Чел каре штия кэ Й-а сосит часул сэ плече дин лумя ачаста ла Татэл ши фииндкэ юбя пе ай Сэй, каре ерау ын луме, й-а юбит пынэ ла капэт.
А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
2 Ын тимпул чиней, дупэ че дяволул пусесе ын инима луй Иуда Искариотянул, фиул луй Симон, гындул сэ-Л вындэ,
И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
3 Исус, фииндкэ штия кэ Татэл Ый дэдусе тоате лукруриле ын мынь, кэ де ла Думнезеу а венит ши ла Думнезеу Се дуче,
Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
4 С-а скулат де ла масэ, С-а дезбрэкат де хайнеле Луй, а луат ун штергар ши С-а ынчинс ку ел.
Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
5 Апой а турнат апэ ынтр-ун лигян ши а ынчепут сэ спеле пичоареле ученичилор ши сэ ле штяргэ ку штергарул ку каре ера ынчинс.
Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
6 А венит деч ла Симон Петру. Ши Петру Й-а зис: „Доамне, Ту сэ-мь спель мие пичоареле?”
Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
7 Дрепт рэспунс, Исус й-а зис: „Че фак Еу, ту ну причепь акум, дарвей причепе дупэ ачея.”
Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
8 Петру Й-а зис: „Ничодатэ ну-мь вей спэла пичоареле!” Исус й-а рэспунс: „Дакэну те спэл Еу, ну вей авя парте делок ку Мине.” (aiōn g165)
Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. (aiōn g165)
9 „Доамне”, Й-а зис Симон Петру, „ну нумай пичоареле, дар ши мыниле, ши капул!”
Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
10 Исус й-а зис: „Чине с-а скэлдат н-аре требуинцэ сэ-шь спеле декыт пичоареле, ка сэ фие курат де тот, ши войсунтець кураць, дар ну тоць.”
Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11 Кэч штия пе чел че авя сэ-Л вындэ, де ачея а зис: „Ну сунтець тоць кураць.”
Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
12 Дупэ че ле-а спэлат пичоареле, Шь-а луат хайнеле, С-а ашезат ярэшь ла масэ ши ле-а зис: „Ынцелеӂець вой че в-ам фэкут Еу?
А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13 ВойМэ нумиць Ынвэцэторул ши Домнул, ши бине зичець, кэч сунт.
Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
14 Деч, дакэ Еу, Домнул ши Ынвэцэторул востру, в-ам спэлат пичоареле, ши вой сунтецьдаторь сэ вэ спэлаць пичоареле уний алтора.
Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
15 Пентру кэ Еу в-амдат о пилдэ, ка ши вой сэ фачець кум ам фэкут Еу.
Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
16 Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ робул ну есте май маре декыт домнул сэу, нич апостолул, май маре декыт чел че л-а тримис.
Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17 Дакэштиць ачесте лукрурь, фериче де вой дакэ ле фачець.
Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
18 Ну ворбеск деспре вой тоць; куноск пе ачея пе каре й-ам алес. Дар требуе сэ се ымплиняскэ Скриптура, каре зиче: ‘Чел че мэнынкэ пыне ку Мине а ридикат кэлкыюл ымпотрива Мя.’
Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
19 Вэ спун лукрул ачеста де пе акум, ынаинте ка сэ се ынтымпле, пентру ка, атунч кынд се ва ынтымпла, сэ кредець кэ Еу сунт.
Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
20 Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ чине примеште пе ачела пе каре-л тримит Еу, пе Мине Мэ примеште; ши чине Мэ примеште пе Мине примеште пе Чел че М-а тримис пе Мине.”
Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
21 Дупэ че а спус ачесте кувинте, Исус С-а тулбурат ын духул Луй, а мэртурисит ши а зис: „Адевэрат, адевэрат вэ спун кэ унулдин вой Мэ ва винде.”
Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
22 Ученичий се уйтау уний ла алций ши ну ынцелеӂяу деспре чине ворбеште.
Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
23 Унул дин ученичь, ачела пе каре-л юбя Исус, стэтя ла масэ кулкат пе сынул луй Исус.
А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
24 Симон Петру й-а фэкут семн сэ ынтребе чине есте ачела деспре каре ворбя Исус.
Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
25 Ши ученикул ачела с-а реземат пе пептул луй Исус ши Й-а зис: „Доамне, чине есте?”
А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
26 Исус а рэспунс: „Ачела кэруя ый вой ынтинӂе букэцика ши й-о вой да.” Ши а ынтинс о букэцикэ ши а дат-о луй Иуда, фиул луй Симон, Искариотянул.
Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
27 Кум а фост датэ букэцика, а интрат Сатана ын Иуда. Исус й-а зис: „Че ай сэ фачь, фэ репеде.”
И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
28 Дар нимень дин чей че шедяу ла масэ н-а ынцелес пентру че ый зисесе ачесте ворбе.
А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
29 Уний кредяу кэ, де време че Иуда авя пунга, Исус воя сэ-й спунэ: „Кумпэрэ че не требуе пентру празник” сау ый порунчя сэ дя чева сэрачилор.
А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
30 Иуда, дупэ че а луат букэцика, а ешит ын грабэ. Ера ноапте.
А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
31 Дупэ че а ешит Иуда, Исус а зис: „Акум, Фиул омулуй а фост прослэвит ши Думнезеуа фост прослэвит ын Ел.
Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
32 ДакэДумнезеу а фост прослэвит ын Ел, ши Думнезеу Ыл ва прослэви ын Ел Ынсушь, ши-Л ва прослэви ындатэ.
Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
33 Копилашилор, май сунт пуцин ку вой. Мэ вець кэута, ши, кум ам спус иудеилор кэ, унде Мэ дук Еу, ей ну пот вени, тот аша вэ спун ши воуэ акум.
Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
34 Вэ дау о порункэноуэ: Сэ вэ юбиць уний пе алций; кум в-ам юбит Еу, аша сэ вэ юбиць ши вой уний пе алций.
Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35 Прин ачаставор куноаште тоць кэ сунтець ученичий Мей, дакэ вець авя драгосте уний пентру алций.”
По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
36 „Доамне”, Й-а зис Симон Петру, „унде Те дучь?” Исус й-а рэспунс: „Ту ну поць вени акум дупэ Мине, унде Мэ дук Еу, дар майтырзиу вей вени.”
Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
37 „Доамне”, Й-а зис Петру, „де че ну пот вени дупэ Тине акум? Еу ымь вой да вяца пентру Тине.”
Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
38 Исус й-а рэспунс: „Ыць вей да вяца пентру Мине? Адевэрат, адевэрат ыць спун кэ ну ва кынта кокошул, пынэ те вей лепэда де Мине де трей орь.
Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
