Йов 8
1 Билдад дин Шуах а луат кувынтул ши а зис:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 „Пынэ кынд врей сэ ворбешть астфел ши пынэ кынд вор фи кувинтеле гурий тале ка ун вынт путерник?
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Оаре ва рэстурна Думнезеу дрептул? Сау ва рэстурна Чел Атотпутерник дрептатя?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Дакэ фиий тэй ау пэкэтуит ымпотрива Луй, й-а дат пе мына пэкатулуй.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Дар ту, дакэ алерӂь ла Думнезеу, дакэ роӂь пе Чел Атотпутерник,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 дакэ ешть курат ши фэрэ приханэ, атунч, негрешит, Ел ва вегя асупра та ши ва да ынапой феричиря локуинцей тале невиновате.
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 Векя та пропэшире ва фи микэ фацэ де чя де май тырзиу.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Ынтрябэ пе чей дин нямуриле трекуте ши я аминте ла пэцания пэринцилор лор.
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 Кэч ной сунтем де ерь ши ну штим нимик, зилеле ноастре пе пэмынт ну сунт декыт о умбрэ.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Ей те вор ынвэца, ыць вор ворби ши вор скоате дин инима лор ачесте кувинте:
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 ‘Креште папура фэрэ балтэ? Креште трестия фэрэ умезялэ?’
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Фиинд ынкэ верде ши фэрэ сэ се тае, еа се усукэ май репеде декыт тоате ербуриле.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Аша се ынтымплэ тутурор челор че уйтэ пе Думнезеу, ши нэдеждя челуй нелеӂюит ва пери.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 Ынкредеря луй есте здробитэ, ши сприжинул луй есте о пынзэ де пэянжен.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 Се бизуеште пе каса луй, дар ну есте таре; се принде де еа, дар ну цине.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Кум дэ соареле, ынверзеште, ышь ынтинде рамуриле песте грэдина са,
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 ышь ымплетеште рэдэчиниле принтре петре, пэтрунде пынэ ын зидурь.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Дар, дакэ-л смулӂь дин локул ын каре стэ, локул ачеста се ляпэдэ де ел ши зиче: ‘Ну штиу сэ те фи куноскут вреодатэ!’
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Ятэ, аша сунт десфэтэриле пе каре и ле адук кэиле веций луй; апой дин ачелашь пэмынт рэсар алций дупэ ел.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Ну, Думнезеу ну ляпэдэ пе омул фэрэ приханэ ши ну окротеште пе чей рэй.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Ба ынкэ, Ел ыць умпле гура ку стригэте де букурие, ши бузеле ку кынтэрь де веселие.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Врэжмаший тэй вор фи акопериць де рушине, яр кортул челор рэй ва пери.”
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
